Tom prilikom nije saopćeno koje će kompanije ili zemlje biti izuzete od ove zabrane.
Iranski mediji su saopćili da je Iran tokom protekla dva dana obustavio izvoz sirove nafte u Njemačku, Španiju i Grčku.
Vlasti u Teheranu su u februaru zaustavile izvoz nafte u Veliku Britaniju i Francusku.
Prošle godine su zemlje Evropske unije dnevno uvozile oko 450.000 barela iranske nafte, što predstavlja značajno manju količinu od uvođenja embarga Iranu.
Ova islamska republika je drugi najveći proizvođač unutar OPEC (Organizacija zemalja izvoznica nafte), poslije Saudijske Arabije.
Iran izvozi oko 2,5 miliona barela dnevno, što je Islamskoj Republici 2011. donijelo oko 100 milijardi dolara.
Članice EU su Iranu nametnule embargo na izvoz nafte u pokušaju da zaustave finansiranje spornog nuklearnog programa Teherana.
Obustavljanjem izvoza vlasti u Teheranu žele, prema ocjeni moskovske medijske kuće Glas Rusije, da otežaju zemljama EU, stvaranje zaliha nafte, poslije januarskog nagovještaja uvođenja embarga.
Embargo treba da stupi na snagu 1. jula.
U Moskvi stručnjaci, usvajanje naftnih sankcija protiv Irana smatraju “samoubistvom” jer smatraju da Evropa nema sa čime da dopuni svoja skladišta naftom.
Sankcije na iransku naftu za EU su “harakiri,” izjavio je šef ruske kompanije «Transnjeft», Nikolaj Tokarev.
Ministar energetike Islamske Republike Rostam Gasemi je izjavio da njegova zemlja nije uopće zabrinuta zato što joj Evropa nameće sankcije.
EU uvozi iz Irana oko 18 posto svojih potreba za naftom.
Među najvećim potrošačima iranskog crnog zlata su još i Kina, Južna Koreja, Indija i Japan.
Kako sada stvari stoje, te zemlje za razliku od Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, neće uvoditi nikakve zabrane protiv Teherana, prenio je Glas Rusije.
Odbacujući iransku naftu, rizikuju i evropski političari jer benzin poskupljuje, zaključio je Glas Rusije.
