Porodice su u Gornju Kalesiju pristizale od ranih jutarnjih sati. Älanovi zvorniÄkih udruĆŸenja obiĆĄli su stratiĆĄta i lokalitet Crni vrh, gdje je pronaÄena najveÄa masovna grobnica u BiH. Dvanaest tabuta je oko 11 sati dovezeno u Memorijalni centar. Tabuti su potom poloĆŸeni na travu. Älanovi porodica su se posljednji put oprostili od najmilijih.
TeĆŸak dan
Babo Sulejman i ostali preĆŸivjeli Älanovi porodice HasanoviÄ plakali su pored tabuta i baĆĄluka 17-godiĆĄnjeg sina Senaida.
“Nakon pada Srebrenice, zajedno smo iĆĄli do planine iznad Kamenice. Tu smo bili zajedno. Tu smo se razdvojili, izljubili se i viĆĄe ga nikad nisam ni vidio. Ja sam preĆĄao u prvoj grupi u Nezuku”, kazao je Sulejman, koji je izgubio drugog sina na poÄetku rata, a ubijeni su mu i otac, dva brata, dva bratiÄa…
Iako je pronaĆĄao kosti maloljetnog Senaida, joĆĄ mu je teĆĄko. Ne osjeÄa olakĆĄanje.
“Danas je ipak teĆŸak dan. Imao sam dobru djecu. IĆĄao sam po svijetu, radio, ĆŸelio im najbolje. Nisam se nadao ovome. Ali, tako je bilo, Bog je dao”, kazao je Sulejman.
Mirsad SalihoviÄ je plakao pored tabuta Alije HasiÄa. Alija je bio njegov najbolji prijatelj i suprugin teÄiÄ. Tokom 1992. godine bio je zarobljen u logoru u Liplju.
“Kasnije su ih odveli na Snagovo i nisu se ni vratili viĆĄe. Poslije su ih naĆĄli u jednom bunaru. Alija je bio veÄ ukopavan jednom, ali nije bilo Äitavo tijelo”, ispriÄao je Mirsad, dodajuÄi da mu je teĆĄko oprostiti se od nekada najboljeg prijatelja.
“On i ja smo momkovali zajedno. KomĆĄije nerazdvojne. K’o brat roÄeni mi je bio”, kazao je Mirsad.
I Senida BeÄiroviÄ, djevojka koja je pronaÄena nakon 16 godina i koja je odrasla u Beogradu pod imenom Mila JankoviÄ, juÄer je, zajedno sa tetkom Muneverom Vrabac, plakala pored tabuta majke Senade.
Senida nije mogla priÄati. Suze su dovoljno govorile. Senida nikada nije upoznala majku, jer su je zloÄinci iz Capardi odveli kada je bila beba. JoĆĄ se traĆŸi Senidina sestra Sanda (1988).
“Ja se zaklinjem da je ĆŸiva, da je ĆŸiva mala. TraĆŸiÄemo pomoÄ ja i Senida. Zaklela sam se nad ove njene dvije kosti naÄene, neÄemo stati na ovome”, kazala je Munevera.
InaÄe, prije juÄeraĆĄnje dĆŸenaze klanjan je podne-namaz, koji je predvodio Vahid efendija FazloviÄ, muftija tuzlanski. On je naglasio da su viĆĄe od 20 godina tuĆŸna boĆĄnjaÄka proljeÄa i ljeta. Nakon dĆŸenaza u Vlasenici i Bratuncu, te juÄeraĆĄnje u Gornjoj Kalesiji, slijedi dĆŸenaza u PotoÄarima i Prijedoru.
Dug svih nas
“Ovo naĆĄe ĆĄehidsko mezarje gdje stanuju naĆĄa braÄa i sestre sa podruÄja Zvornika je povijesni biljeg, opomena i putokaz. ZamoliÄu nas, posebno one koji mogu i trebaju, da uÄine sve ĆĄto je neophodno za ureÄenje ovog Memorijalnog centra. To je veliki dug svih nas”, kazao je FazloviÄ.
Na juÄeraĆĄnjoj dĆŸenazi ukopani su i Alija BoĆĄnjakoviÄ, NedĆŸad HaliloviÄ, Abdukadir HalasanoviÄ, Zubejda ManjiÄ, Hurija BajriÄ, Hajdar HajdareviÄ, Meho HamziÄ, Ć abanija SalihoviÄ i Osman IbrahimoviÄ.
ZvorniÄke porodice traĆŸe joĆĄ viĆĄe od 585 svojih najmilijih. Prema podacima UdruĆŸenja porodica zarobljenih i nestalih lica opÄine Zvornik, od 1992. do 1995. godine ubijeno je 2.019 ZvorniÄana.
Za pet godina nijedna ekshumacija
Prije dĆŸenaze juÄer je proÄitana zajedniÄka poruka preĆŸivjelih ZvorniÄana. U poruci je navedeno da posljednjih pet godina na podruÄju Zvornika nije obavljena nijedna ekshumacija.
“S druge strane, kosti naĆĄih najmilijih, koje su pronaÄene, leĆŸe u magacinima komemorativnih centara i iz godine u godinu je sve manje identifikovanih. Ćœelimo odgovor od nadleĆŸnih domaÄih i stranih zvaniÄnika – da li smo i sada ostavljeni kao i 1992. da se sami borimo protiv onih koji imaju snagu, sistem i podrĆĄku”, poruÄili su preĆŸivjeli.
