Pred ovim mladićem se ukazala prilika o kojoj sve više ljudi danas razmišlja. Šta bi vi uradili da ste na njegovom mestu?
Opšte je poznato da se u današnje vreme sve bitno odvija u velikim gradovima i da onaj ko hoće da uspe mora da se preseli u veću sredinu u kojoj su i mogućnosti veće. Međutim, sve više ljudi počinje da žudi za mirom i tišinom, za selom i svežim vazduhom, gde ima manje stresa, ali gde se teže živi.
Marko je prošle nedelje napunio 33 godine. U Beograd se doselio sa nepunih 19 godina, završio je menadžment i već skoro 8 godina radi u jednoj stranoj korporaciji, koja ima kancelarije u Beogradu. Uvek je bio ambiciozan momak, i svojim zalaganjem i uz malo sreće uspeo je da dođe do visoke pozicije u firmi. Da mu je neko sa 24 godine ponudio poziciju i platu koju ima danas, Marko bi oberučke prihvatio ponudu, međutim, stvari nikad nisu onakve kako se na prvi pogled čine.
Rastao je na selu, i kako su mu obaveze i zaduženja na poslu rasli sve je ređe posećivao svoje rodno mesto, a kako je vreme prolazilo, sve je manje i manje mislio na to. Bio je pod ogromnim stresom, da li će ispuniti očekivanja pretpostavljenih, da li će uspeti da ostvari svaki biznis plan koji je pred njim, obaveze mu se samo gomilale, a na vidiku nije bilo nikoga i ničega što bi mu olakšalo posao ili ga barem malo rasteretilo.
Marko je sve više počeo da razmišlja kako želi da se skloni od svega, od birokratije, od stranih firmi, od menadžera i od svega što mu je otežavalo život i od svega što ga je nateralo da počne da posećuje terapeuta i da se otuđi od porodice i od svega što ga je nekada činilo zadovoljnim. Jedan dan, kada se nevoljno vraćao sa posla kući, u sandučetu je zatekao pismo koje mu je stiglo iz jedne advokatske kancelarije. Otvorio ga je čim je ušao u stan i video da se radi o testamentu njegovog pokojnog dede, a pogledavši datum, video je da je poslato tačno 6 meseci od njegove smrti. Pismo je bilo sledećeg sadržaja
– Marko, kao što znaš, ti si jedini naslednik imanja na kome sam živeo i radio. Sve je prepisano na tebe, kuća sa okućnicom, zemlja, šume i ostatak gazdinstva. Pred tobom je ponuda na koju možeš odgovoriti do sutra ujutru – Ako rešiš da napustiš posao koji sad radiš i platu koju imaš i dođeš na selo da radiš i održavaš gazdinstvo, na računu će ti biti ostavljena lepa suma novca koja će ti pomoći u početku, kao i instrukcije koje ćeš morati da pratiš na samom početku, dok se ne uhodaš. Ako želiš da se skloniš od stresa, ljudi koji gaze jedni preko drugih, od lažnih osmeha i nezdravo života, ja ti dajem izlaz. Na tebi je da se odlučiš. Život na selu nije lak, ali se živi bez stresa, i živi se punim plućima. Pružena ti je prilika da provedeš ostatak života bez stresa i u zdravom okruženju, ali bez luksuza na koji si sad navikao. Izbor je samo tvoj.
Marko je u jednoj ruci držao pismo, u drugoj mobilni telefon na koji su pristizali mejlovi sa zaduženjima koje mora da uradi do sutra ujutru. I počeo je da razmišlja o dedinoj ponudi….
Da ste vi na Markovom mestu, da li bi sutra ujutru otišli nazad u kancelariju, ili bi se uputili na svoje imanje, u neizvestan, ali rasterećeniji život? Vaš nastavak priče možete ostaviti u komentarima.
