Imam 42 godine, nemam muža, živim sama i baš mi je super. Biti sam u zreloj dobi i nije toliko loše kao što mnogi misle.
Mnogi ne razumiju da postoje neki ljudi koji se najbolje osjećaju kada su sami i kojima samački život najbolje odgovara. Volim svoj samački život i ne bih ga mijenjala ni za šta iz prostih razloga.
1. Kada sam imala 20 godina nisam mnogo razmišljala o tome da neću imati porodicu i djecu. Nikada nisam mnogo ni razmišljala o tome za razliku od mnogih mojih prijateljica koje su se postavile cilj udati se i roditi djecu. Ja sam nekako cijelo to vrijeme tražila sebe. Sada razumijem ko sam, ali pored sebe ne vidim sebe kao osobu koja je pogodna za brak i ozbiljnu vezu.
2. Ponekad razmišljam o tome šta bi se desilo da ostanem bez posla, ne bih imala nikoga pored sebe ko bi mi mogao pomoći. A onda shvatim da je mnogo gore ovisiti o nekome ne samo finansijski nego i moralno. Ako ste sami niko vas ne može napustiti.
3. Ne želim sad da vam pričam kako je biti sam uvijek lijepo i bajno. Ponekad je jako teško. 4. Prošlog vikenda sam otišla na proslavu drugog rođendana sina mojih prijatelja. Jako lijepo sam se provela i vidjela sam neke jako drage ljude.
Međutim, kada su djeca počela da galame i stvaraju nepodnošljivu buku vratila sam se u svoj stan, popila kafau u tišini i pogledala film.
5. Ponekad se zaista zapitam hoću li ikada upoznati svoju ljubav. Je li mi prijateljstvo dovoljno da budem zadovoljna životom? Imam porodicu, mamu, braću i njihove porodice. Imam dovoljno prijatelja u različitim gradovima, ali neizvjesnost ostaje.
6. Sada je lakše nego ikad lakše pronaći partnera samo za seks, bez emocionalne uključenosti. 7. Živim u velikom gradu i vidim dosta slobodnih muškaraca i žena u četrdesetima. Razlozi su različiti, ali ne može se poreći da takvih ljudi nema tako malo.
8. Neću lagati da prije deset godina nisam bila zabrinuta što je moj život krenuo u ovom smjeru. Ali, kako su godine prolazile sve sam se manje brinula i sada sam potpuno zadovoljna svojim životom.
