Sporazum o ekstradiciji između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država stupio je na snagu.
On je zamenio i modernizovao sporazum iz 1901. godine između SAD i Kraljevine Srbije, koji je primenjivan primenjiv u slučaju Kosova kao države koja se smatra naslednicom bivše Socijalističke Federalne Republike Jugoslavije.
Američka ambasada u Prištini u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da će sporazum omogućiti dvema stranama da dalje jačaju bilateralnu i regionalnu sigurnost, uz nova sredstva za borbu protiv kriminala.
„Ovo zamenjuje sporazum koji je star više od 100 godina i odražava realnosti 21. veka, zamenjujući zastarelu listu krivičnih dela za izručenje, i omogućujući izručenja za krivična dela kao što su pranje novca, sajber kriminal i druga savremena krivična dela“, navodi se u odgovoru Ambasade.
O tome da li između Kosova i SAD ima zahteva za izručenje u kosovskom Ministarstvu pravde za RSE kažu da je to pitanje poverljivo, i ukazuju na kontakt sa sudovima u dvema državama.
U međuvremenu, RSE nezvanično saznaje da za sada nema novih zahteva, a Kosovo je odbilo jedan 2010. godine.
RSE je, međutim, 2016. pisao da je na Kosovu troje ljudi za kojima Federalna istražna agencija (FBI) traga i koji bi, nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, mogli biti predmet izručenja. Njihova imena ima FBI.
Sporazum o ekstradiciji Kosova i SAD-a potpisan je još 2016. godine. U međuvremenu, usvojen je i u američkom Senatu, a prošlonedeljno potpisivanje protokola o Ratifikaciji sporazuma između pomoćnika zamenika američkog državnog sekretara Metjua Palmera i kosovskog ministra pravde Abeljarda Tahirija označilo je i stupanje na snagu ovog sporazuma. To je potvrđeno i pismom kojeg je potpisao američki predsednik Donald Tramp, a koje je kosovskim vlastima predato u utorak.
„Ovaj sporazum označava istorijski čin u bilateralnim odnosima SAD i Kosova i dodatna je garancija da vladavina prava nema alternativu i da će borba protiv kriminala ići do kraja“, saopštio je kosovski ministar Tahiri.
Ovim sporazumom dve strane su se usaglasile na izručenju osoba radi krivičnog gonjenja i izvršenja izrečene kazne za koje se može tražiti izručenje. Sporazum se primenjuje na krivična dela počinjena pre i posle datuma njegovog stupanja na snagu.
U pismu Senatu američkog predsednika, tada Baraka Obame, piše da je sporazum sa Kosovom sličan ostalim sporazumima o ekstradiciji koje Sjedinjene Države imaju sa drugim zemljama, a da je u konkretnom slučaju zastarela lista krivičnih dela za koja su moguća izručenja zamenjena modernim pristupom “dvojnog krivičnog dela”.
To podrazumeva da se izručenje lica može odobriti ukoliko je izvršeno krivično delo kažnjivo po zakonima obe države, a za šta je predviđena zatvorska kazna od više od godinu dana. U tim delima, između ostalih, spadaju i pranje novca, sajber kriminal, a predmet izručenja biće i pokušaj, zavera ili učešće u izvršenju krivičnog dela.
Sporazum takođe tretira i pitanje teritorijalne jurisdikcije.
Ukoliko je krivično delo počinjeno van teritorije koja traži izručenje, ono će biti odobreno ukoliko zakoni moljene zemlje predviđaju kažnjavanje za krivično delo počinjeno van njene teritorije. Ukoliko to nije predviđeno zakonima, onda zemlja ima pravo da diskreciju prilikom odlučivanja. Takođe, zahtevi za izručenje neće se odbiti ukoliko su jedino zasnovani na tome da je mesto izvršenja krivičnog dela u moljenoj državi.
Kako stoji u analizi sporazuma objavljenoj na stranici američkog Kongresa, tu odredbu je predložio američki pregovarački tim a kako bi se zadovoljili kosovski zakoni koji predviđaju ekstradiciju za prekršajna dela koja su počinjena samo na teritoriji Kosova.
„Kosovo je ranije odbilo da odobri izručenje Sjedinjenim Državama na osnovu ranije postojećeg sporazuma“, dodaje se u analizi.
Kosovo je inače 2010. odbilo da izruči Bajrama Aslanija iz Mitrovice, koga su američke vlasti osumnjičile da je počinio krivična dela „pružanja materijalne podrške teroristima“ iz Ustava SAD, i “zavere da se ubiju, kidnapuju, onesposobe ili povrede osobe ili nanese šteta imovini u stranoj zemlji”.
Osnovni sud u Mitrovici je odbio slučaj po nekoliko osnova. Pre svega je doveo u pitanje važenje Sporazuma o ekstradiciji iz 1901, koji je takođe onemogućavao izručenje svojih građana. Takođe, pružanje materijalne podrške teroristima nije bilo navedeno u tom sporazumu kao krivično delo. Krivični zakonik Kosova takođe predviđa da stanovnik Kosova može biti prebačen u stranu nadležnost ukoliko delo zbog kojeg je podnet zahtev za izručenje nije počinjeno na Kosovu. U ovom slučaju Aslani se navodno dogovorio sa gospodinom H.S. da prevede sa engleskog na albanski jezik video kasete sa terorističkom tematikom, koje opisuju bombaša samoubicu koji napada konvoj vozila SAD, proizvedene na Kosovu.
Federalni istražni biro od 2010. na svojoj veb stranici “traži informacije” o Bajramu Aslaniju, navodeći da je saradnik osmočlane grupe iz Severne Karoline u SAD koja je planirala pokretanje nasilnog džihada. Ti članovi su uhapšeni 2009. zbog navodnog planiranja napada na američke pomorske snage u Kvantiku u državi Virdžiniji, te navodno planiranje povrede ljudi na Kosovu, u Jordanu i Pojasu Gaze.
Aslani, inače iz Mitrovice, je 2010. nakon što je izručenje odbijeno, izjavio za RSE da je spreman da se suoči sa bilo kakvom optužnicom koja ga tereti, i da ni jedan zločin nije počinio niti je kad izašao sa Kosova. Sada nije hteo da nikakvu izjavu navodeći da su mu mediji „naneli velike posledice za nešto što nije uradio“.
Takođe, novim sporazumom se odbija mogućnost izručenja za “političko krivično delo” ili ukoliko država od koje se traži ekstradicija ustanovi da je zahtev politički motivisan. U politička krivična dela međutim ne spadaju ubistva, ubistva iz nehata, kidnapovanja, nanošenje teških telesnih povreda, napad sa namerom nanošenja teških telesnih povreda, korišćenje, upotreba ili pretnja za upotrebu eksplozivnih materijala ili razarajućih uređaja koji mogu ugroziti život ili naneti imovinsku štetu; ili zavera ili pokušaj za izvršenje bilo koje od tih krivičnih dela, pomaganje ili podsticaj drugog lica da izvrši ili pokuša da izvrši takvo krivično delo.
Sporazum takođe sadrži odredbu koja se odnosi na smrtnu kaznu. Ukoliko se u zemlji koja traži ekstradiciju osobe za krivično delo koje je kažnjivo smrtnom kaznom, a koje u zemlji u kojoj se traži smrtna kazna nije predviđena, onda je moguće da zemlja odbije izručenje, osim ukoliko ne dobije garancije da osoba neće biti pogubljena. Na Kosovu, za razliku od SAD, ne postoji smrtna kazna.
Ekstradicija takođe može da se odbije ukoliko je osoba prethodno bila osuđena ili oslobođena za krivično delo za koje se traži izručenje.
Zahtev za ekstradiciju koji se podnosi putem diplomatskih kanala, mora da bude potkrepljen informacijama i dokazima koje pružaju razumnu osnovu da je traženo lice počinilo krivično delo.
