Sa godinu dana imao je već 23 kilograma, a dobijao je po 40-50 kilograma godišnje dok nije došao do 320 kg, što je najveća težina koju je dostigao, piše Telegraf.
Nije mu bilo lako u školi. Djeca su ga stalno zadirkivala, a nerijetko je trpio i nasilje. To je kulminiralo u srednjoj školi, kada je morao da promjeni školu zbog nasilnika koji su ga maltretirali.
Roditelji su ga vodili kod raznih ljekara pokušavajući da otkriju zašto se toliko goji, jer je njegovo stanje već postalo nepodnošljivo. Džejkob je bolovao od dijabetesa, imao je problema s jetrom, a to što su mu oticale noge bio je jedan od manjih problema.
Rekli su da je potrebno dugotrajno istraživanje i da to može da potraje 10-15 godina, ali on nije mogao da čeka toliko. S obzirom na to koliko brzo raste i goji se, pitanje je šta bi se desilo za 10-15 godina, pa su njegovi roditelji odlučili da preduzmu nešto odmah.
Ljekari ne mogu da urade mnogo kada je pretjerana gojaznost u pitanju, osim da prepišu dijetu i vježbe, ali u Džejkobovom slučaju to nije bilo dovoljno. Bila je potrebna i operacija kojom su mu ljekari smanjili želudac i time zaustavili gojenje i započeli proces mršavljenja.
Brzo nakon operacije Džejkob je smršao čitavih 50 kilograma, noge su prestale da mu otiču, a prestao je i da uzima lijekove za dijabetes.
Godinu dana posle operacije Džejkobovo stanje se znatno popravilo. Imao je 240 kilograma, dijabetes se skoro skroz povukao, noge mu ne otiču više i on nastavlja da mršavi.
Najveći izazov mu je dijeta, ali budući da ima veliku podršku i roditelja i prijatelja u novoj školi, junački se bori s tom situacijom.
