O stanju kosovskih preduzeća ispitivanje su u dva navrata radile Privrenda komora Kosova i američka privredna komora.
„Rezultati, odnosno optimizam tih biznisa su jako negativni. Ako se gleda koji su problemi sa kojima se ova preduzeća najviše suočavaju, ono što je najtragičnije što smo mi otkrili, je da za prvih šest mjeseci na Kosovu ne postoje nada ni optimizam da će biti pozitivnih koraka u ekonomiji. I kada je u pitanju kreiranje novih radnih mjesta vlada veliki skepticizam, a imajući u obzir odlazak ljudi sa Kosova to jako zabrinjava.“
„Zajednički imenik rješavanja svih problema i izlaska iz ovakve situacije je jačanje vladavine prava, i sudstva i ako to ne bude učinjeno imaćemo velike probleme u budućnosti. Drugo, mora da postoji jedan nacionalni razvojni plan za ekonomski razvoj, i moramo da shvatimo da prioritet svih prioriteta mora biti ekonomski razvoj, jer samo kroz njega možemo postiči socijalni mir, političku stabilnost, ubrzati integracijske procese i poboljšati imidž Kosova koji je u zadnje vrijeme jako negativan“, rekao je Gërxhaliu.
Po njemu, ne postoji druga alternativa osim da se ojača dijalog i partnerstvo, da se shvati da je Kosovo jako malo za povećanje atraktivnosti za stranja ulaganja.
„Moramo što više raditi na promovisanju regiona, da eleminišemo barijere, ojačamo dijalog. Me ne moramo prodavati sebi ili državama u regionu ljubav, moramo nuditi partnerstvo, jer samo kroz čisto partnerstvo, kroz dijalog se može postići puno toga, na kraju krajeva tome nas uči Evropa. Dakle, kroz ekonomski razvoj i partnerstvo rješavaju se problemi svih država.“
„Kosovo je orjentisano da budžet kreira samo od carine i od poreske uprave, moramo pronaći alternativu koja će objediniti sve agencije, i da se budžet kreira unutar Kosova. Moramo se orijentisati prema proizvodnji, jer ukoliko i dalje izvozimo gotov novac mi pomažemo ostalim državama da postignu socijalnu stabilnost. Mi se moramo okrenuti ekonomskom razvoju, a taj razvoj se ne može postići bez privatnog sektora. Samo kroz proizvodnju možemo otvarati nova radna mjesta, možemo poboljšati platni bilans, i kroz robu proizvedenu na Kosovu možemo poboljšati i imidž jer to rade i ostale države. Mora se raditi na brednovanju proizvođača“, ocjenio je Gërxhaliu.
On je podsjetio da se privredna komora zalagala da proces privatizacije mora biti revidiran.
„Kada se govori o pošti, jedini spas je privatizacija, ali pod ovakvim okolnostima proces privatizacije bio bi nepovoljan za Kosovo, mora se prvo raditi na jačanju i povećanju vrijednosti pošte pa tek onda da uđemo u proces privatizacije. Druga najvažnija stvar je donošenje zakona o Trepči, jer gledano na ragion, ta kompanija ima širu dimenziju ne samo sa nekog ekonomskog aspekta, ona je više od toga. Ima tu neku socijalnu akontaciju, stratešku akontaciju, jer je svima jasno kako je bilo prije rata, a kakvo je sada stanje. To je mogućnost ako ukoliko budemo imali zakon za ojačavanje velikih firmi“, smatra predsjednik PKK.
Za usvojeni budžet Kosova za 2015 godinu kaže da nije poželjan, ali da je usvojen jer nije bilo alternative, nakon šest meseci institucionalnog vakuma.
„Sigurno da najveći uspjeh ove vlade neće biti poboljšavanje situacije već će biti da zaustavljanje kamena koji ide na dole i koji pogoršava situaciju. Glavni prioritet Kosova za budućnost su Evropa, ekonomija, edukacija. I problemi če se rješavati oslanjajući se na zakon, i na ekspertizu“, podvukao je Gërxhaliu.
