Uravnoteženiji pristup za Kosovo i da se tokom dijaloga Kosovo-Srbija, obje zemlje nagrade isto – zahtjevi su koje je pred ambasadorima zemalja članica EU u Prištini izneo zamjenik premijera Kosova, Enver Hoxhaj, saopšteno je iz kabineta kosovskog premijera. Na ovim sastancima izrazio je svoju zabrinutost, jer u najnovijoj verziji Strategije proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan 2025. nedostaje rok za ispunjenje evropske agende Kosova.
“Dok je za Srbiju navedeno jasno šta će se u kojoj godini desiti i kako će se kretati u evropskoj agendi, isto treba da važi i za Kosovo,” navode iz kabineta premijera Kosova.
“Kao što postoji vremenski kalendar za Srbiju u evropskoj agendi, isti treba da postoji i za Kosovo. Dakle, treba da postoji rok za ispunjavanje evropske agende i za Kosovo”, podcrtao je i sam Hoxhaj, koji se, dodaje se – ambasadorima takođe zahvalio na podršci koju su pružali Kosovu tokom svih ovih godina.
Hoxhaj je zahtjeve izneo na sastancima sa ambasadorom Grčke, Bugarske, Finske, Belgije, Holandije i Češke, a iz zvanične Prištine ističu i da se Hoxhaj sastao i sa drugim evropskim ambasadorima akreditovanim na Kosovu.
Šta se nalazi u najnovijoj strategiji EK-a?
Strategija EK-a “Kredibilna evropska perspektiva za Zapadni Balkan” trebalo bi da zvanično bude predstavljena početkom februara u Strazburu. Iako dokument i dalje nije objavljen, mediji prenose detalje iz ove strategije, tvrdeći da se u istoj navodi da je do 2025. izvodljivo da Srbija i Crna Gora postanu punopravne članice EU. Sa druge strane, za to vrijeme, preostali dio regiona bio bi duboko u pristupnom procesu.
Ključna godina za Zapadni Balkan je 2019., kada bi Kosovo i Srbija trebalo da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, što bi, kako je RSE ranije javio – otvorilo put za dalji suštinski napredak Kosova na putu ka evropskim integracijama.
A da bi se za Srbiju realizovao vremenski okvir – članstvo do 2025. – mora da ispuni i kriterijume koji proizilaze iz poglavlja 35 koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Savjetnik predsjednika Kosova, nekadašnji politički koordinator u dijalogu o normalizacija odnosa Beograda i Prištine i kolumnista KoSSev portala, Blerim Shala, upravo je u svojoj kolumni na tom portalu naveo i da bi prema istom dokumentu sveobuhvatna normalizacija odnosa Kosova i Srbije trebalo da ima pravnu i političku formu pravno obavezujućeg sporazuma između Prištine i Beograda, koji bi trebalo da bude potpisan najkasnije do kraja 2019. godine.
Prema istom dokumentu, navodi Shala, nakon što bi Srbija i Crna Gora mogle da dobiju i zvanični poziv za pristup EU – 2023. godine, kako bi do kraja 2025. postale dio EU, došle bi na red Albanija i Makedonija.
A najzad bi i Kosovo i Bosna i Hercegovina postali članice broj 32 i 33, dodaje, da bi potom, 2030-2032 godine Evropska unija najzad zaokružila sopstvenu veliku priču i znala gdje su njene granice.