Posle ozbiljnog političkog potresa, tokom ove nedelje biće imenovan novi premijer Kosova, Avdulah Hoti. Buduća vlada teško da će izgurati pun mandat, ali ono što je sigurno – imaće u opisu posla dijalog i implementaciju sporazuma sa Beogradom, piše Blic.
Avdulah Hoti je ime malo poznato javnosti u centralnoj Srbiji. Na Kosovu on nije lider, ali jeste čovek od poverenja predsednika Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe.
Hoti nema ‘prljavu biografiju’, ocenjuje ovaj beogradski dnevnik.
Do preokreta na Kosovu došlo je nakon što je krajem marta parlament izglasao nepoverenje lideru Samoopredeljenja Aljbinu Kurtiju.
Potom je predsednik Hašim Tači dekretom imenovao Avdulaha Hotija, a Ustavni sud odlučio da se ovaj potez ne kosi sa zakonom i da je odluka o novom mandataru u skladu s Ustavom. I tako je praktično pobednik kosovskih izbora Kurti izvisio, međutim, po svemu sudeći, ne zadugo.
Presudnu ulogu u formiranju vlasti na Kosovu imaju kosovski stranci. Strane diplomatije procenile su da je u periodu dijaloga sa Beogradom natezanje sa Kurtijem dodatni problem. Zasad, dolazi Hoti, ali nijedna ozbiljna država nije odustala od Kurtija.
Ko je Avdulah Hoti
Ko je novi premijer u Prištini i šta se događa na političkoj sceni Kosova?
Uticajnom kosovskom političaru Isi Mustafi, nasledniku politike Ibrahima Rugove, iz diplomatskih krugova dato je zeleno svetlo da predloži koga bi iz svoje stranke za mandatara. Inače, Mustafina DSK je druga po osvojenom broju glasova na poslednjim izborima, odmah iza Kurtijevog Samoopredeljenja.
“Mustafi je poručeno da mora da skloni uprljane kadrove i iz svoje stranke. Hoti je bio idealan izbor jer je čist, ali i čovek od poverenja, a Isa Mustafa je bolestan. Opcija je bila i Vjosa Osmani, koja ima jak uticaj u partiji, ali ona nije u najboljim odnosima, niti ima iste poglede, kao lider partije Mustafa”, kaže za “Blic” strani diplomata iz Prištine.
Isa Mustafa, iako lider, nema više jak autoritet u partiji koji je ranije imao. Zato mu je potreban čovek od poverenja na mestu premijera. Mustafa ima i igrača za kontakte sa drugim partijama i to je Ljutfi Haziri, koji se javno i tajno sastajao sa Hašimom Tačijem i u vreme kada je dogovarana vlada sa Kurtijem.
Unutar DSK ima znatnog neslaganja u vezi s kadrovima i saradnjom sa ratnom koalicijom, a to su i Tačijeva i Haradinajeva stranka.
U ovoj partiji dobar deo funkcionera i starih kadrova smatra da su njihovi članovi i simpatizeri likvidirani po nalozima Kadrija Veseljija, Tačija… Inače sud za OVK ima svedoke Albance koji su bili članovi ili simpatizeri upravo DSK. Zapravo, većini u ovoj stranci više odgovara saradnja sa Kurtijem, kaže “Blicov” izvor.
Međutim, ipak je došlo do preraspodele vlasti.
“Mustafa ima podršku stranih diplomatija i daje mu se prostor zbog budućih pregovora i sporazuma sa Beogradom. Države Kvinte ipak znaju ko je trenutno budućnost Kosova i podržavaju Kurtija jer nema iza sebe zlodela, učešće u ratu i realno je bez mrlje kada je reč i o korupciji, kao i njegovi saradnici”, kaže strani diplomata “Blicov” sagovornik.
Po svemu sudeći, nova kosovska vlada će imati teške zadatke i moraće da donosi odluke u kojima će biti i puno kompromisa, zbog čega se može očekivati pad popularnosti.
“Ova vlada neće dugo trajati, ceo mandat nije ni na pomolu. Posao joj je da implementira sporazume. Do tada Kurti će imati vremena za svoje političke aktivnosti. Strane diplomatije neće ratnike u vlasti, hoće čišćenje, hapšenja, a to može samo Kurti i za to će imati podršku značajnih država”, navodi diplomata.
Kada je reč o budućem premijeru Hotiju, nisu svi viđeniji članovi DSK bili za njegov izbor. Jedan od njih je član rukovodstva DSK i vršilac dužnosti ministra odbrane Anton Ćuni, koji ima dobre veze sa strancima, ali ne i opravdanje za sve poteze sadašnjeg predsednika stranke Ise Mustafe.
Vjosa Osmani ušla je u sukob sa partijom posle izglasavanja nepoverenja Kurtiju i, prema saznanjima “Blica”, ona se sastaje bez znanja stranke i sa stranim diplomatama i predstavnicima političkih partija. Čak Prištinom kruži i priča da bi mogla da formira novu stranku i povuče deo članstva iz DSK.
U ovakvoj atmosferi na mesto premijera dolazi Hoti, prvi premijer koji nema ratnu biografiju iza sebe.
Ekonomista po struci, Hoti je prošao sve nivoe političkog sistema, od lokalne samouprave, ministarskog mesta, jedne neuspele kandidature za premijera i, na kraju, mesta potpredsednika Vlade Kosova sa kog je smenjen iste noći kada je pala vlada Aljbina Kurtija.
Sa Hotijem na čelu vlade, Isi Mustafi koji je takođe bio ranije premijer, predviđa se vladavina iz senke. Hoti nema ni burnu biografiju kao, primera radi, Kurti, koji je hapšen zbog političkog delovanja. Budući premijer je univerzitetski profesor, poznat po umerenijem nastupu, nesklon agresivnosti i tvrdim stavovima.
Mora da ukine reciprocitet
Politički analitičar Mišel Zobenica kaže da će nova vlada u Prištini pre svega pokušati da što pre poništi sve negativne posledice koje je izazvao prethodni mandatar Aljbin Kurti. Tu se pre svega misli na njegov otpor ukidanju taksa na robu iz centralne Srbije, a zatim i uvođenje reciprociteta.
“Ova nova vlada će imati pritisak pre svega od strane Vašingtona da popravi odnose sa Beogradom i ponovo sedne za pregovarački sto. Želja Vašingtona je da se politička situacija na Kosovu stabilizuje kako bi vlada u Prištini imala kapacitet da na jesen postigne sporazum sa Beogradom, na čemu insistira Trampova administracija. Međutim, s obzirom na to da se Aljbin Kurti neće predati bez borbe i da njegov pokret Samoopredeljenje ima sve veću podršku, pitanje je koliko će ova nova vlada uspeti da se održi i da li ćemo ipak imati ubrzo vanredne izbore na Kosovu”, rekao je Zobenica.
Po sastavu se vidi da je buduća vlada rezultat široke koalicije, zbog čega ne bi trebalo da iznenadi ako i ona ubrzo upadne u unutrašnju političku krizu, smatra Zobenica, i dodaje da će sam Abdulah Hoti biti više tehničko lice koje se tu našlo kao kompromisno rešenje.
“Međutim, njegov objektivan problem je što nema potreban politički autoritet i sigurno je da će kod svake odluke morati prvo da se konsultuje sa stranačkim liderima ove koalicije. Što se tiče same politike, od Hotija očekujem da bude fleksibilan kada je reč o odnosima sa Beogradom i mislim da neće ulazi u sukobe za predstavnicima međunarodne zajednice kao što je to bilo kod njegovih prethodnika”, smatra Zobenica.
Engleski đak i profesor ekonomije
Hoti je rođen 4. februara 1976. u Orahovcu. Studirao je menadžment i informatiku na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, završio je master i doktorske studije ekonomije na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji, a 2008. dobio je sertifikat Univerziteta Stafordšir za istraživačke metode i mentorstvo studentima doktorskih studija.
Radio je kao asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, gde je za docenta izabran 2008, a četiri godine kasnije i za vanrednog profesora. Objavio je veliki broj naučnih radova na temu tržišta rada, ekonomskog razvoja i tranzicije, obrazovanja i migracija.
Kada je reč o političkim funkcijama, bio je viši savetnik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u prištinskoj vladi, a 2008-2009. ekonomski savetnik gradonačelnika Prištine, te potpredsednika poslednje vlade Kosova. Član Generalnog saveta DSK je već 14 godina.
