Haris Džinović je prvi put progovorio o nekim detaljima iz svog života.
Folk zvijezda priznala je da je čak dva puta bio izbačen iz škole, ali i zbog čega je bio primoran zatvoriti kafanu u Parizu.
– Moji roditelji bili su intelektualci, fakultetski obrazovani. Majka mi je kupila harmoniku, zaljubio sam se u to, počeo da sviruckam. Međutim, bilo je tu drugih preokupacija, fudbal, gimnastika, a na kraju je moralo da se ide u školu. Nisam pretjerano volio školu, moram priznati.
Jedno polugodište išao sam u večernju školu kako bih mogao završiti dva razreda za jedan, da bih se mogao upisati sljedeće godine, to se tiče uglavnom gimnazije – rekao je Haris u jednoj emisiji.
Pjevač dodaje da je njegovoj majci zbog toga bilo iznimno teško.
– Znate one kafe po komšiluku – moja majka nije imala šta reći kada pitaju za sina i školovanje, ali kad sam počeo svirati, počeo sam i zarađivati. Svirao sam harmoniku u jednom folklornom ansamblu i tada zaradio jedan od prvih honorara. Imao sam platicu sa 16 godina. Bilo je nešto od mene, nije to tako kako je tada izgledalo roditeljima – ispričao je pjevač.
Tokom 1992. godine spakovao je kofere i napustio zemlju. Dvije godine bio je u Sent Tropeu, a dvije u Kanu, nakon čega se seli u Pariz.
– U Parizu sam ostao 12 godina, prijatelj i ja smo kupili kafanu kako bismo pili i kako nas konobari ne bi tjerali pred fajront.
Nikada nisam imao namjeru mikrofon zamijeniti tanjirom.
Ali, sanjali smo da imamo kafanu u kojoj ćemo piti do kad hoćemo i da mi sebi napravimo fajront. Imali smo tada mogućnosti, pa smo je mogli priuštiti. Radila je fino, ali ja sam najveći krivac što nije ostala do danas, zato što sam bio najbolji gost tu. Kad god bi došao neko, rekao bih: “račun meni”, “ovo ide na mene”, “ovaj ne mora platiti” i sve tako ukrug.
I na kraju dođe dan da pitam koliko smo zaradili, a on kaže: “Šefe, imamo samo za nabavku.” Tako da smo je morali prodati i to je era o kafani – objasnio je Džinović pred kamerama.
