Bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj ocenio je da je formiranje nove vlade dobra vest za Kosovo, da vladu čekaju izazovi, i d je ključno pitanje očuvanje parametara koje je vlada postavila ranije o temama od nacionalnog interesa.
Haradinaj, koje se nalazi u SAD zbog učešća na dva foruma o pitanjima bezbednosti, kao i na sastanku Stejt Departmenta je u intervjuu za Glas Amerike govorio o taksama na srpsku robu i rekao da porez ne bi trebalo da se ukida, već se odnosi na priznavanje, a ne na reciprocitet.
Glas Amerike: Upravo smo čuli neke informacije (analitičara), gospodine Haradinaj. Bilo je indirektnih kritika prema vama. U stvari, šta očekujete, kakva su vaša očekivanja od nove vlade?
Ramuš Haradinaj: Malo je udvaranja kad se formira nova vlada. Većina započinje zavođenje te vlade. Tako su mi se činile neke od tih izjava. Ali naša demokratija zaista zaslužuje veliko poštovanje. Imali smo najbolje moguće izbore u regionu i na Kosovu, nego ikada ranije. Rezultat izbora je primenjen juče. Dakle, imamo novu vladu. To je dobra vest za Kosovo. Nova vlada ima izazove. Glavni izazov je održavati parametre koje je prerhodna vlada postavila pred sobom o temama od nacionalnog interesa – vlada koju sam imao čast da vodim.
Glas Amerike: Među najtežim poslovima koji čekaju novu vladu, naravno, spada pregovarački proces sa Srbijom koji je obustavljen zbog tarifa koje ste postavili u novembru 2018. godine. Ambasador Grenel rekao je danas da bi nova vlada trebala odmah da ukine taksei da su se na sastancima sa liderima stranaka svi, bez izuzetka, složili da ih ukinu . Premijer Kurti juče je u parlamentu rekao da će Srbiji nametnuti mere punog reciprociteta, kako ih je nazvao. Da li to znači zamenu tarifa ovim merama reciprociteta?
Ramuš Haradinaj: Prvo, dijalog sa Srbijom nije prekinut zbog taksi na robu iz Srbije. Srbija je zauzela dvostruki pristup i sela za sto sa idejom da nas zavede do podele Kosova. U isto vreme, ona je nastavila da međunarodno slabi Kosovo, napadajući ga. U isto vreme nas je ugrožavala iznutra. Tarifa je bila zaštitno sredstvo protiv agresivnih akcija Srbije koje su ugrozile čak i teritorijalni integritet, suverenitet Kosova. Srećom, Kosovo je danas mnogo jače. Ima svoju vojsku. Ima konsolidovani sistem bezbednosti i reda i mira u celoj zemlji. Greška je tražiti od g. Kurtija i gospođe Osmani da ukinu porez jer je Srbija uvek nezasita. Neće se zadovoljiti samo s tim. Ako ukinemo taj porez, neće to Srbija vratiti dobrim gestom. Nastaviću da se pitam. A kad dođemo do vrhunca kada se i predsednik Tramp i ambasador Grenell budu nadali da će nam pomoći da postignemo dogovor o međusobnom pravnom priznavanju Kosova i Srbije ove godine, Srbija će tražiti nešto drugo. Molio sam ih da ne pogreše. Ne ukidanje poreza, već povezivanje poreza sa priznavanjem, a ne reciprocitetom. Njihova logika reciprociteta je pogrešna.
Glas Amerike: Po vašem mišljenju, da li je to niža stopa ?
Ramuš Haradinaj: Ne. To nije u redu. Oni idu s pogrešnom formulom. Dali su pogrešnu ponudu. Bolje je da se povuku od ponude date drugim stranama. Stvarno je bilo nepotrebno.
Glas Amerike: Gospodin Haradinaj, kao što je poznato, prošlog meseca Sjedinjene Države angažovane su se u korist procesa normalizacije odnosa sa Srbijom, sporazumom o avioliniji Priština-Beograd i otvaranju razgovora o železnici. Koliko su po vašem mišljenju važni ovi koraci?
Ramuš Haradinaj: Oni su korisni. Imamo veliki protok kroz Srbiju, jer svi građani Kosova kada idu u Evropu nemaju mnogo alternativnih pravaca. Dakle, ako dolaze kroz Albaniju, nema kopnenih puteva. Ali moraju se ukrcati na brod, itd.
Glas Amerike: OK, ali govorimo o procesu normalizacije …
Ramuš Haradinaj: Dakle, oni su za nas od velikog interesa. To su teme koje nas zanimaju. Nije da će one promeniti političku odluku. Tako mogu pristupiti određenoj političkoj odluci. Ono što bih želeo da pozovem ambasadora Grenela, u ovom slučaju, da političkom aspektu doda energiju koju ima na ove ekonomske teme. Dakle, nije nemoguće pripremiti sporazum o priznavanju Kosova i Srbije. Amerika je priznala Kosovo. Nije nam postavila uslove u pogledu priznanja. Nemamo razloga da prihvatimo uslov priznanja od strane bilo koje druge zemlje. Dakle, ako nas je Amerika priznala kakve jesmo, očekujemo da će to učiniti i Srbija. Čak je i za Ameriku mnogo lakše tražiti od Srbije priznanje Kosova, jer nas je Amerika priznala.
Glas Amerike: Gospodine Haradinaj, vaš otpor da suspendujete ili ukinete tarife izazvao je određenu zabrinutost, izazivajući dosta pometnje u odnosima Kosova sa zapadnim saveznicima. O ovoj temi smo uvek razgovarali. Mislite li da je na te veze zaista tako uticano?
Ramuš Haradinaj: Kosovo nikada nije imalo bolje odnose, npr. sa Amerikom. Na primer radimo na bilateralnoj osnovi u oblasti bezbednosti. I danas se pominjalo da je jedino Kosovo koje nema kineske, ruske investicije, pa nije ugroženo; ponude za Huavei nisu prihvaćene. Mi smo jedna od jedinstvenih država na svetu. Dakle, odnos Kosova i Amerike je poseban. Bezbednosna saradnja je znatno intenzivirana. Postoji ekonomska saradnja. Postoji saradnja i u drugim planovima. Nikad nije bilo bolje.
Glas Amerike: Izbori na Kosovu usledili su nakon vaše ostavke nakon vašeg poziva u Hag, kao što je poznato. Ali po nekim ljudima, vaše insistiranje na neukidanju tarifa pogoršalo he odnose sa vladinim partnerima i dovelo do vaše ostavke? Slažete li se sa ovom verzijom događaja?
Ramuš Haradinaj: Veoma je važno da je Kosovo sprečilo raspravu ili debatu o podeli. To je objava rata. To je agresija. Svako ko govori o podeli moje zemlje, u ovom konkretnom slučaju, ko spominje podelu, objavljuje rat mojoj zemlji. Ova tema je prošla. Pregledali smo i neke druge teme. Da li smo pokorni, da li smo ucenjeni? Da li neko može silom zauzeti Kosovo? Nemoguće je silom zauzeti Kosovom. Možete da poštujete Kosovo, možete da ga pozovete kao stranu, mogu svi postati ugledna strana. Ali tendencija koja je postojala iz Brisela da nas tretira kao neravnopravne u regionu, mislim da je prešla meru. Zvanični Vašington nikada nije imao ovu tendenciju. Zvanični Vašington je tretirao Kosovo s najvećim poštovanjem. Ali u EU zbog nepriznavanja od 5 država, došlo je do subverzivnog i diskriminatornog pristupa Kosovo- Srbija.
