Han je, u intervjuu bečkom dnevniku “Standard”, na pitanje da li vidi političku volju za postizanje sporazuma Beograda i Prištine, rekao da je vidi svakako u Srbiji, ali i na Kosovu.
Izrazio je nadu da će, nakon verovatnih izbora na jesen na Kosovu, biti stvoreni uslovi za napredak.
Han je rekao da je Prespanski sporazum između Skoplja i Atine stvorio jednu pozitivnu dinamiku na Balkanu i da je postojalo uverenje da je moguće postići i sporazum između Beograda i Prištine.
“Ta pozitivna dinamika je, nažalost, uvođenjem taksi na srpsku robu od strane Prištine, zaustavljena. Rešenje kosovskog problema je centralno za razvoj celog regiona”, ukazao je komesar EU.
Upitan da li je uslov za rešenje svih konflikata, kao što se videlo i u slučaju Severne Makedonije, okretanje od govora mržnje i nacionalizma, Han je potvrdno odgovorio i istakao da je zbog toga važno da Skoplje bude nagrađeno za sve svoje napore.
“Druge vlade u regionu tačno znaju da je put Severne Makedonije ispravan. U mnogim razgovorima mi je to potvrđeno, ali ponašanje je potom drugačije. Političari u Severnoj Makedoniji su primer i kada Skoplje u oktobru bude dobilo zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora, od čega polazim, onda se nadam da će se to odraziti na ceo region”, kazao je Han.
On je, po pitanju protivljenja Francuske i Holandije pristupnim pregovorima i proširenju, rekao da smatra da je njegova argumentacija prema francuskom predsedniku Emanuelu Makronu bila uspešna.
“Do sada je govorio da pre proširenja mora biti zaključen proces integracije EU. Nedavno, tokom posete Srbiji on je po prvi put kazao da proces proširenja može teći paralelno. To je veoma važan signal. Retorika, i nadam se i stav, promenili su se u Francuskoj”, uveren je Han.
“Standard” je podsetio da je i Austrija blokirala kada je reč o Balkanu, dodajući da je Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo protiv vizne liberalizacije za Kosovo.
“Kod Austrije trenutno ne znam kakav je poslednji stav po pitanju vizne liberalizacije za Kosovo. Mogu samo podvući da je austrijska vlada u suštini veliki podržavalac evropske perspektive za Zapadni Balkan. Nemačka je svoj stav u vezi Kosova već promenila i ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer je za viznu liberalizaciju”, dodao je on.
Han je istakao da je pitanje verodostojnosti EU da ono, što je dogovorila sa partnerima, i ispuni.
“U slučaju Kosova je bilo 94 uslova i oni su jednoglasno usvojeni od članica EU. Te uslove nisam ni ja, ni Komisija, izmislio. Moj moto je: Ako naši kandidati i partneri isporučuju rezultate, mora ih dati i EU”, naglasio je Han.
Priznao je da se neke članice ne pridržavaju sporazuma i da je to osnovni problem.
“Pojedini misle očigledno u trenutku kada se nešto dogovori da to neće biti ostvareno. Mora se reći i da je Kosovo najpre dve i po godine odugovlačilo sa ispunjavanjem uslova. Sada, kada su ih ispunili, postaju nestrpljivi, i to do određene mere s pravom”, upozorio je komesar EU.
Han je ukazao da se, u međuvremenu, stvorilo negativno raspoloženje u Savetu EU, i to pre svega kao posledica pooštrene politike prema migrantima, zbog čega je došlo do tvrđeg stava po pitanju vizne liberalizacije.
Takvo stanje, dodaje, nije bilo kada je započeo proces.
Podsetio je da je uz velike teškoće ostvarena vizna liberalizacija za Ukrajinu i Gruziju.
Kada je reč o otvaranju pregovora sa Skopljem i Tiranom, Han je kazao da se radi na tome, ali da nije nikakva tajna da je raspoloženje među članicama EU prema Severnoj Makedoniji bolje.
“Obe zemlje su ispunile tražene kriterijume. Zbog toga smo dali preporuku za obe. Pored traženih reformi, Skoplje je sklopilo i istorijski Prespanski sporazum, kao i sporazum s Bugarskom. Kod Albanije sada postoje problemi, na primer da je opozicija izašla iz skupštine, i da vlada ima teškoće da vodi dijalog, kao i da je pokrenut postupak za smenu predsednika. Članice EU ocenjuju, naravno, i opštu političku situaciju jedne zemlje”, rekao je Han.
Kada je reč o tome šta EU može učiniti ako ne postoji politička volja za reforme, on je rekao da se na primeru Ukrajine videlo da je tema vizne liberalizacije bila od tolikog značaja za stanovništvo da su čak i predstavnici kojima upravljaju oligarsi u parlamentu morali da prihvate uslove Unije.
“I na Balkanu moramo za zemlju po zemlju naći ciljeve i teme koje podržava stanovništvo, i tako izvršiti pritisak na politiku. Mora se igrati I preko bankina, radi se u neku ruku o političkom karambol bilijaru”, objasnio je Han.
Najavio je da želi ubuduće više pažnje da posveti “zelenoj” agendi, I to ne samo nakon poseta BiH, gde ima elektrana na ugalj.
“Želim da nastane svest o tome šta možemo sve ostvariti, koje efekte to ima po zdravlje i buduće generacije. Nadam se da će time nastati pritisak, koji će omogućiti da se sprovedu druge reforme”, kazao je Han.
