Nakon mjesec dana mandata na mjestu guvernera Centralne banke Kosova, Bedri Hamza jamči da će zadržati aktivnu ulogu vrhovne banke među nacionalnim institucijama uključenim u borbu protiv privrednog kriminala.
Hamzino imenovanje na tu poziciju kritikovali su opozicija i grupe civilnog društva, jer je on ključna ličnost u većinskoj koaliciji Kosova. On je prije ostavke u januaru bio ministar finansija.
U ekskluzivnom intervjuu za SETimes, Hamza je izjavio da će Centralna banka “i dalje biti aktivna u radnim grupama i relevantnim mehanizmima na nacionalnom nivou koji za cilj imaju borbu protiv neformalne ekonomije i pranja novca.”
Hamza je izjavio da će banka stvoriti stabilan, transparentan i pouzdan finansijski sistem na Kosovu.
Samir Lleshi, finansijski ekspert pri Privrednoj komori Kosova, kaže da se Centralna banka može boriti protiv privrednog kriminala samo zajedno s policijom, tužiocima i sudovima.
“Sve te institucije trebale bi se boriti protiv privrednog kriminala i u trebale bi procesuirati i donositi odluke u kratkom roku, jer ako im bude trebalo predugo, one će postati pokazatelj neozbiljnosti u prevenciji i borbi protiv privrednog kriminala,” izjavio je Lleshi.
Na Kosovu posluje devet komercijalnih banaka, što će, kako Hamza kaže, imati uticaja na konkurenciju bankarskih proizvoda i njihovih cijena. On je dodao da je Kosovo još uvijek lider u regionu u ekonomskom rastu, sistemu fiskalne i bankarske stabilnosti, te je pozitivno ocijenio koncept regionalne finansijske berze.
“Male ekonomije poput većine zemalja u našem regionu nisu uspjele stvoriti dinamičnu berzu, osim u par slučajeva. Regionalna berza predstavljala bi mogućnost za podsticanje saradnje i bržeg razvoja pojedinačnih zemalja i regiona u cjelini,” izjavio je Hamza.
Za mnoge građane i preduzeća, veća briga je velika kamatna stopa na Kosovu. Hamza očekuje da će uz napredak u poslovnoj sredini doći i do povećanja operativne efikasnosti bankarskog sistema, a naknadno i do značajnog smanjenja kamatnih stopa na kredite.
Lleshi kaže da se visoke kamatne stope mogu regulisati direktivom Centralne banke, ali je dodao da bi se za regulisanje te stope trebalo osloniti na konkurenciju među bankama. On kaže da bi kao alternativu Centralna banka mogla razmotriti mogućnost uspostave banke za razvoj s nižim kamatnim stopama, čime bi se nametnulo i drugim bankama da snize svoje kamatne stope.
Glavna odgovornost Centralne banke, kaže Hamza, je da osigura stabilan finansijski sistem. On kaže da će se nivo stabilnosti ocjenjivati kontinuisanim nadzorom nad bankarskim aktivnostima i adekvatnom analizom od strane nadležnih odjeljenja Centralne banke.
Značajni prihodi ostvaruju se od doznaka iz dijaspore, i zato je zemlja usmjerena na gotovinska plaćanja. Hamza kaže da je Centralna banka ustanovila Nacionalno platno vijeće, koje ima za cilj promovisati bezgotovinske načine plaćanja.
“Podaci iz sistema domaćih plaćanja ukazuju na kontinuisano povećanje obima i vrijednosti transakcija koje se vrše kroz bankarski sistem,” kaže Hamza i dodaje da doprinos Centralne banke u okviru te međuagencijske grupe u cilju smanjenja obima neformalne ekonomije i dalje predstavlja važan prioritet.
Odabir Hamze za šefa Centralne banke naišao je na snažan otpor od strane civilnog društva i opozicije, zbog njegove ranije visoke pozicije u vladajućoj Demokratskoj stranci Kosova. Međutim, one je obećao da će postupati nezavisno.
“Nezavisnost ove institucije zagarantovana je zakonom o Centralnoj banci Kosova. Dok sam ja na rukovodećoj poziciji, ta nezavisnost bit će očuvana i precizno zaštićena,” izjavio je Hamza.
Alban Hashani, direktor za istraživanja pri Institutu Riinvest, izjavio je za SETimes da je Hamzin odabir na tu poziciju narušio nezavisnu dimenziju te institucije.
“Pošto je on jučer bio ključni član jedne političke stranke, njena politička nezavisnost je pod znakom pitanja. Nadalje, izborom politički opredjeljenih ljudi na vrhovne pozicije u nezavisnim institucijama stvara se neprikladan presedan,” izjavio je Hashani.
On je dodao kako bi Centralna banka trebala biti opredijeljena ka tome da dokaže kako njena nezavisnost nije narušena. U odsustvu monetarne politike, kaže Hashani, aktivnost banke je ograničena, međutim njena aktivnost kao regulatornog tijela trebala bi biti ojačana.
“Nadalje, ista bi trebala promovisati proširenje tržišta i povećanje konkurencije u bankarskom i tržištu osiguranja, čime će se omogućiti poboljšanje ponude finansijskih institucija,” kaže Hashani.
