Nove odluke i nove mere Vlade u borbi protiv pandemije koronavirusa ne idu u prilog ekonomskom razvoju Kosova, koji je ionako u krizi od početka godine ocenjuje ekonomski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu.
“Bez budžeta, finansijskih i državnih rezervi jako je teško, moraju se pronaći alternative, a ne samo ograničenja kao mogućnost izlaska iz ove situacije. Privatni sektor je jako pogođen zbog korona virusa i u tom smislu Kosovo će imati veliki izazov i velikih problema sa ekonomskom i socijalnom pandemijom. Ukoliko nastavimo da zatvaramo građevinarstvo, hotelijerstvo i neke druge delatnosti sigurno će biti izgubljena bitka za oporovak od posledica koronavirusa”, izjavio je Grdžaljiu za Kosovo Onlajn.
Ovaj stručnjak za ekonomska pitanja ukazuje da se paket “hitnih mera” mora sprovesti što je pre moguće, u suprotnom će se kriza u ekonomskom pogledu produbiti i izazvati nesagledive posledice.
Podseća da su države regiona, i šire, ujedinjene u smanjenju posledica pandemije koronavirusa, do sada su napravile četiri ili pet faza za podršku privrednom sektoru, dok je Kosovo još u početnoj odluci o energetskim merama.
“Države regiona su napravile četiri ili pet alternativa i scenarija kako pomoći privatnom sektoru, da iz ove situacije ne bude samo oporavak kao cilj, nego i razvoj da bude orjentir svake vlade. Mi smo još u početnoj fazi o energetskim merama i ni to nije završeno. Nema novca u budžetu, carina i uprava prihoda imaju pad prihoda”, ističe Grdžaljiu.
Ocenjuje da je nezamislivo da se političari bave isključivo svojim, a ne interesima cele države, to ne ide u prilog budućnosti i demokratizaciji društva i napominje da je krajnje vreme da se interesi države stave u prvi plan, najpre revidiranjem budžeta i ratifikovanjem međunarodnih sporazuma sa finansijskim institucijama.
“Ovo je postalo kao neki ‘Mapet šou’ koji ne ubija nadu Kosova samo u ekonomskom i socijalnom smislu, već i psihološki. Slobodno mogu da kažem da se narod ne plaši pandemije koronavirusa, daleko veći strah i psihološko opterećenje postaje ponašnje političara, pogotovo u Skupštini, gde se priča o državi, a najmanje se za nju radi”, kaze Grdžaljiu.
Prema mišljenju Grdžaljiua postoji nekoliko mera koje bi trebalo sprovesti, a koje bi doprinele oporavku ekonomske situacije na Kosovu.
“Definitivno mora ovaj proces da se depolitizira, što pre da se u Skupštini glasa revidiranje budžeta za ovu godinu, da se ratifikuju i potpišu ugovori sa raznim donatorima i evropskim institucijama”, zaključuje Grdžaljiu.
