Američki izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel izjavio je večeras da će 27. juna u Vašingtonu predstavnici Beograda i Prištine razgovarati o ekonomskim pitanjima.
Grenel je u intervjuu za Gazeta Ekspres rekao da je njihova uloga da se zalažu za ekonomsku normalizaciju, da pomognu otvaranju radnih mesta, da olakšaju neka od političkih pitanja.
“Pogrešio je svako ko nastavi da predviđa politička pitanja ili tvrdi da ćemo razgovarati o teškim političkim pitanjima sledeće nedelje. Moja vizija, o kojoj sam razgovarao sa francuskim i nemačkim savetnikom, ima dva koraka”, rekao je Grenel.
Prvi korak je ekonomska normalizacija, istakao je on.
“Usredsređeni smo na ekonomsku normalizaciju. Pokušavamo da izgradimo poverenje. Iz tog razloga je izuzetno važno zaključiti sporazume o vazdušnom, železničkom i drumskom prevozu. Tako se razvija trgovina”, rekao je Grenel.
Na pitanje da li je to okosnica sporazuma koji se mogu očekivati Grenel je rekao da je to tačno.
“Istovremeno, put Evropljana s Kosovom i Srbijom ka evropskim integracijama u potpunosti vodi Evropa, ali to se ne može postići dok se ne postigne ekonomska normalizacija. Ovo je mišljenje Sjedinjenih Država i ovo je vizija Sjedinjenih Država. Čvrsto verujemo da je odlaganje ovih pitanja, koja su odlagana 20 godina, razlog što niije funkcionisalo jer nije bilo koristi za narod”, rekao je Grenel.
Usredsređeni smo na ekonomski deo i to je jedini deo o kome ćemo razgovarati u Vašingtonu, a odnosi se na ekonomiju. Francuzi to znaju, Nemci to znaju i oni su to odobrili, jer će drugi korak, koji će potrajati neko vreme, predvoditi Evropa, kazao je Grenel.
Znate, nećete razgovarati o političkim pitanjima dok ne postignete napredak u ekonomiji, dok ljudi ne dobiju posao, a za to treba dugo vremena, i to je još jedan direktan udarac protiv glasina, po kojima Trampova administracija navodno traži brži sporazum, rekao je on.
“To je potpuno pogrešno, ovo nikada nije bilo deo jednačine. Nemamo vremensko ograničenje. Nikad nismo želeli ništa brzo”, naveo je on.
Kazao je da postoje dve različite faze za dijalog Kosova i Srbije.
“Sjedinjene Države su fokusirane na ekonomsku fazu. Sva politička pitanja su evropska pitanja. To je druga faza. Vizija koju delimo sa Francuzima i Nemcima je da nećete biti uspešni u rešavanju političkih pitanja bez stvaranja radnih mesta za mlade i bez stvaranja ekonomske normalizacije. Kako možete tvrditi da pravite konačni sporazum, kad granice nisu otvorene i kada nema letova između Prištine i Beograda da poslovna zajednica napravi ekonomsku normalizaciju? To je obmana. Sjedinjene Države veruju da se to nikada neće dogoditi, sve dok ne stvorite nadu i radna mesta za mlade”, poručio je izaslanik američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine.
U nastavku kompletan intervju Ričarda Grenela za Gazeta Ekspres
Gospodine Grenel, poslednji put kada smo razgovarali, kosovski premijer je bio Aljbin Kurti. Posle izglasavanja nepoverenja on je rekao da ste vi pomogli njegovo rušenje. Koji je vaš doprinos tome?
Vidite, neću ja o tome. Ovo su pitanja za narod Kosova. Ovde nema ničeg više nego što su Sjedinjene Države sposobne da definišu svoju politiku, od Ambasade Sjedinjenih Država do Stejt departmenta, Savet za nacionalnu bezbednost, Bela kuća, Vlada Sjedinjenih Država je bila ujedinjena u tome da ne želimo da uzalud trošimo dolare naših poreskih obveznika i nismo dužni da dajemo novac državama koje zastupaju politiku koja će našu podršku učiniti uzaludnom. Tako da smo imali vrlo jednostavnu politiku, koja je bila: ako imate taksu i reciprocitet od bilo koje vlade na Kosovu, ne bismo bili u mogućnosti da ponudimo našu finansijsku podršku, jer smo mislili da bi to bilo nešto uzaludno. Ovo nije imalo nikakve veze sa gospodinom Kurtijem ili bilo kojom drugom vladom. Politika vlade Sjedinjenih Država bila je da suspenduje našu podršku sve dok Kosovo vodi politiku koja samo nanosi štetu. Dakle, mi uopšte nismo uključeni u „muzičke stolice“ o tome ko je uključen u vladu. Bili smo veoma odlučni u svojoj politici da ne želimo da trošimo svoj novac. Čini mi se vrlo šokantno da ljudi čekaju dolare američkih obveznika, bez obzira na politiku jedne zemlje, ali tako ne radi Trampova administracija. Ne možete očekivati da automatski dobijate američke dolare, bez da vodite računa na to koju vrstu politike kreirate. Postoje posledice za svaku politiku vlade kada je u pitanju podrška Sjedinjenih Država. Ne treba pretpostaviti da ćemo uvek potpisivati blanko čekove, jer imali smo procenu i politiku USAID-a, MCC-a, svih naših vladinih agencija da politika 100-postotne takse i reciprociteta šteti ekonomiji samog Kosova, koja je ionako krhka i zato nismo želeli da trošimo svoj novac, s toga smo mi samo stali po strani. Ako su ljudi uključeni u kosovsku vladu odlučili da ostave po strani vladu Sjedinjenih Država i smatrali da im pravi problem, onda je došlo vreme kada imaju pravo da izvrše nekakva prilagođavanja. Jasno smo rekli Aljbinu Kurtiju da je to politika SAD. On je mogao da ide dalje bez podrške Sjedinjenih Država. To je bio njegov izbor. Mi nismo tražili ništa više nego da kažemo da ako želite našu podršku, ne možete imati stpostotnu taksu i reciprocitet.
Da, ali vi ne biste sarađivali s njim dok on ne bi uklonio taksu. Znači, on ne bi mogao doći u Sjedinjene Države, u Belu kuću, u bilo kojoj kombinaciji, dok ne bi uklonio taksu?
Aljbin Kurti imao je mnogo prilika da sarađuje sa vladom Sjedinjenih Država i odlučio je da to ne želi, jer je imao politiku koja je suprotna našoj politici. Mogao je da pokuša da napravi pomak i kaže da je njegova politika bolja. Neću više o tome. To je sve što ću reći o Kurtiju.
Poslednje pitanje o ovoj temi. On je u jednom intervju rekao da se sa vama dopisivao i nakon izglasavanja nepoverenja. Da li je to istina ili nije?
Ne verujem da je to tačno, morao bih da se vratim i pogledam. Jedno ću reći da sam s njim imao vrlo ograničenu komunikaciju. Jednom je to bilo lično, možda sam ga dva puta sreo. Svaki put kada sam išao u Prištinu, sreli smo se kratko, moram da kažem. Dakle, svaki put kada sam bio u Prištini susreo sam se s njim vrlo kratko.
Ali u početku se činilo da ste vi imali velika očekivanja od njega?
Ne, to uopšte nije tačno. Nisam ga uopšte poznavao.
U redu, jer ste tada imali razmenu stavova sa tadašnjim predsednikom Skupštine, a sada predsednikom DPK, Kadrijem Veselijem…
Ima mnogo glasina. Da budem vrlo jasan. Kada sam došao u Prištinu, na kratko sam se sa svima upoznao. Zatim se vodio telefonski razgovor u Beloj kući između Roberta O´Brajena, mene i Aljbina Kurtija. Bio je to veoma dug telefonski razgovor gde je bio veoma odlučan da ne menja svoju politiku, a još uvek je želeo podršku Sjedinjenih Država i u tom telefonskom razgovoru smo jasno stavili do znanja da smo sjajni prijatelji sa Kosovom, želimo vam najbolje, ali nismo bili u prilici da doniramo novac i pružamo finansijsku podršku kada kreirate politike koje su nanose štetu vašoj ekonomiji. Tako da smo to jasno izneli. Znao je to, ali ipak je odlučio da vodi svoju politiku. Rekao je: “Ne mogu ništa učiniti po tom pitanju. To je moja politika.” Bio je vrlo svestan. Upoznao sam ga kada sam bio u Prištini, telefonski razgovor s Robertom O´Brajenom u Beloj kući i onda neke vrlo ograničene poruke. Nikad više nisam razgovarao s njim. Bilo je nešto vrlo minimalno. Pretvarao se i stalno govorio da sam vršio pritisak na njega. Ovo nije istina. Imali smo vrlo ograničenu komunikaciju, jer smo jasno stavili do znanja šta je naša politika i on je to znao. Nije bilo misterije u ovome.
Mislite li da će gospodin Hoti sada biti legitiman premijer?
Nećemo se mešati u to koga će narod Kosova izabrati za vođu. To nije stvar Sjedinjenih Država i želim to jasno da kažem. Mi nismo uključeni u politiku što se ovoga tiče. Zalažemo se za održavanje snažne pozicije Sjedinjenih Država. Stav Sjedinjenih Država je da smo spremni pružiti pomoć za jačanje ekonomije ako ne štetite vašoj ekonomiji. Nije nas briga ko je premijer ili predsednik. Ako odluče da izaberu novog premijera, novog predsednika, sve dok možemo da budemo sigurni da ekonomija raste, onda nemamo problema.
Na Kosovu se vodi pomalo napeta rasprava oko toga ko će predvoditi našu delegaciju. Moje pitanje za vas je: da li ćete poslati poziv da razjasnite ko bi trebalo da bude šef delegacije ili je ovo pitanje za nas?
Nemate pojma kako se SAD bave ovim. Mi ne kontrolišemo Kosovo. Saveznik smo Kosova. Vi određujete svoju delegaciju. Pozivamo ljude koji sede u stolicama predsednika i premijera. To radimo. Mi smo to uradili za Kosovo, uradili smo i za Srbiju. Pozivamo zvaničnike koji sede na tim stolicama, vi određujete svoju delegaciju. Uopšte nismo uključeni u to.
U redu. Očekivanja građana Kosova su različita. Možete li da nam kažete šta da očekujemo 27. ovog meseca?
Mislim da treba da očekujete da ćemo razgovarati o ekonomskim pitanjima. Mnogo je glasina čemu će biti ti razgovori, a ljudi koji to ne znaju tvrde da znaju i zbunjuju javnost i ja se zaista nadam da će javnost na Kosovu, u Srbiji, Evropi shvatiti da bi trebalo da slušaju samo ljude koji znaju o čemu govore, jer postoje neki sebični izvestioci i komentatori koji tvrde da znaju šta se dešava. Ne znam koliko puta to moram da kažem, ali bio sam savršeno jasan prema svima koji su uključeni u ovaj proces, da mi Sjedinjene Države, čvrsto stojimo da ćemo ovaj 20-godišnji sukob između Kosova i Srbije rešiti samo kroz ekonomsku normalizaciju, radna mesta za mlade i kroz rast ekonomije. Razlog zbog koga nisu rešena ova politička pitanja već 20 godina je taj što se niste usredsredili na ljude koji treba da imaju koristi od ekonomske normalizacije. Mnogi mladi ljudi napuštaju region i sele se u Nemačku ili Mađarsku ili Holandiju, jer ne osećaju da ima nade na Kosovu. To se neće rešiti neposrednim odlaganjem pitanja normalizacije na bilo koji način. Uzgred, ovo je veliki problem Evrope. Na stotine je ljudi koji kažu da Amerikanci i Evropljani nisu na istom putu.
Da, Lajčak je danas rekao u Prištini.
Ko god ovo kaže, ne bi trebalo da ga slušate, jer to nije tačno. Mnogo sam puta imao koordinaciju sa francuskim savetnikom za nacionalnu bezbednost i nemačkim savetnikom za nacionalnu bezbednost. Obojica znaju koja je ograničena uloga Sjedinjenih Država. Naša ograničena uloga je da se zalažemo za ekonomsku normalizaciju, da pomognemo otvaranju radnih mesta, da olakšamo neka od političkih pitanja. Pogrešio je svako ko nastavi da predviđa politička pitanja ili tvrdi da ćemo razgovarati o teškim političkim pitanjima sledeće nedelje. Moja vizija, o kojoj sam razgovarao sa francuskim i nemačkim savetnikom, ima dva koraka. Prvi korak je ekonomska normalizacija. Ne znam koliko puta su to rekle Sjedinjene Države i Trampova administracija. Ljudi treba da slušaju. Usredsređeni smo na ekonomsku normalizaciju. Pokušavamo da izgradimo poverenje. Iz tog razloga je izuzetno važno zaključiti sporazume o vazdušnom, železničkom i drumskom prevozu. Tako se razvija trgovina.
To je okosnica novog sporazuma, železnice, autoputevi i avioprevoz, zar ne?
Tačno. Istovremeno, put Evropljana s Kosovom i Srbijom ka evropskim integracijama u potpunosti vodi Evropa, ali to se ne može postići dok se ne postigne ekonomska normalizacija. Ovo je mišljenje Sjedinjenih Država i ovo je vizija Sjedinjenih Država. Čvrsto verujemo da je odlaganje ovih pitanja, koja su odlagana 20 godina, razlog što niije funkcionisalo jer nije bilo koristi za narod. Ljudi moraju da vide rastuću ekonomiju da bi mogli govoriti o dijalogu. Dakle, vrlo je važno da ljudi to razumeju i mi smo to rekli, ovo nije neka nova vest. Usredsređeni smo na ekonomski deo i to je jedini deo o kome ćemo razgovarati u Vašingtonu, a odnosi se na ekonomiju. Francuzi to znaju, Nemci to znaju i oni su to odobrili, jer će drugi korak, koji će potrajati neko vreme, predvoditi Evropa. Znate, nećete razgovarati o političkim pitanjima dok ne postignete napredak u ekonomiji, dok ljudi ne dobiju posao, a za to treba dugo vremena, i to je još jedan direktan udarac protiv glasina, po kojima Trampova administracija navodno traži brži sporazum. To je potpuno pogrešno, ovo nikada nije bilo deo jednačine. Nemamo vremensko ograničenje. Nikad nismo želeli ništa brzo. Aljbin Kurti je to stalno govorio, a takođe je stalno govorio da želimo razmenu teritorija. Kažem vam da nećemo razgovarati o tim teškim političkim pitanjima. Fokus Sjedinjenih Država je na ekonomskoj normalizaciji. Razgovaraće se o vazdušnom, železničkom i pitanjima granica. Dakle, fokus je da razgovaramo o ovim pitanjima. Iz tog razloga, Francuzi i Nemci u potpunosti razumeju da kada budemo okončali ekonomski deo i prođe neko vreme, kada bude novih radnih mesta, kada se ekonomija počne poboljšavati, onda možete početi da govorite o političkim pitanjima i tada će Evropljani voditi proces.
Dakle, da li ćete blisko sarađivati s Evropljanima na političkim pitanjima?
Slušajte, postoje dve različite faze za to. Sjedinjene Države su fokusirane na ekonomsku fazu. Sva politička pitanja su evropska pitanja. To je druga faza. Vizija koju delimo sa Francuzima i Nemcima je da nećete biti uspešni u rešavanju političkih pitanja bez stvaranja radnih mesta za mlade i bez stvaranja ekonomske normalizacije. Kako možete tvrditi da pravite konačni sporazum, kad granice nisu otvorene i kada nema letova između Prištine i Beograda da poslovna zajednica napravi ekonomsku normalizaciju? To je obmana. Sjedinjene Države veruju da se to nikada neće dogoditi, sve dok ne stvorite nadu i radna mesta za mlade. Mi smo fokusirani na to. I dozvolite mi da kažem da je, kao deo ovog ekonomskog fokusa, u cilju podsticanja ekonomskog rasta, jedna od stvari o kojoj sam više puta razgovarao sa kancelarkom Merkel i o kojoj sam razgovarao sa dva savetnika za nacionalnu bezbednost i da kažem ono u šta verujem, da bi Evropljani sada trebalo već da rade kako bi pomogli ekonomsku normalizaciju, dakle da pomognu prvu fazu, a da je drugi korak politika, prvi je ekonomija. Opterećeni smo ekonomskim korakom. Deo ovog prvog koraka ka ekonomskoj normalizaciji je da Evropljani moraju da ponude vize kako bi preduzeća mogla da rastu. Kako razviti van granica Kosova može razviti građevinsko preduzeće ili inženjerska firma ili bilo koja vrsta posla, ako ne mogu da se stručno obučavaju u Nemačkoj ili drugim zemljama, oni moraju da se bave poslovnim razvojem, trebaju im vize i ono što smo tražili je da se započne s malim korakom. Opet, nemojte reći da pokušavamo da uklonimo sve vize. Pokušavamo da radimo male stvari i počnemo polako. Podstakli smo Evropljane na razmišljanje o ekonomskom tipu viza, namenjenim poslovnim ljudima, tako da to može pomoći prvom koraku.
Jeste li razgovarali s njima o tome?
Da, pokrenuo sam ovo pitanje više puta i nastavljam da ih podstičem da pružaju ekonomsku pomoć pružajući ciljane vize za određene poslovne sektore. Turističke vize su za sve, ali započnite da se fokusirate na poslovne vize u isto vreme kada Sjedinjene Države ostvaruju ekonomski razvoj. Usput, i Evropljani takođe pomažu ekonomski razvoj. Mi vodimo u prvoj fazi, oni će biti vodeći u drugoj fazi.
Da li ćemo videti drugi korak pre novembra?
Postavljate pitanje na koje je nemoguće odgovoriti i ne slušate šta sam rekao. Drugi korak ne počinje sve dok prvi korak ne bude uspešan.
Vidite, uzajamno priznavanje ne može biti postignuto dok nemate rastuću ekonomiju i rastuća preduzeća i mlade ljude koji tamo, Evropljani moraju biti na čelu ovog procesa jer je taj region deo Evrope. Mi nismo uključeni u to pitanje. Jasno smo to stavili do znanja. Nismo umešani, to je potpuno evropsko pitanje. Francuzima i Nemcima smo jasno stavili do znanja da čim ekonomija počne da se oporavlja, čim budemo postigli sporazume o vazdušnom, železničkom i kopnenom prevozu, čim vidimo da privredna društva rastu, onda će Evropljanima biti lakše u političkim pitanjima. U Sjedinjenim Državama postoji izreka: “Ne mogu kola ispred konja.”
Znam, imamo je i mi u našem jeziku.
Vi ne možete to učiniti. Prvi deo, teži deo posla koji treba učiniti je naporni rad za rast privrede.
Da li će predsednik Tramp prisustvovati sastanku gospodine Grenel?
Moram da idem, pa imate još jedno pitanje.
Da, da li će predsednik Tramp prisustvovati sastanku tokom konferencije u Beloj kući?
U ovom trenutku, on ne planira da prisustvuje sastanku. Biće tu Robert O’Brajen i Rik Grenel.
