Građani Kosova nastavljaju da plaćaju 10 evra za ekološku taksu, pored drugih, prilikom registracije automobila. Međutim, sredstva od ovog poreza ne idu direktno u korist životne sredine.
Prema rečima eksperata iz oblasti ekologije, zbog lošeg upravljanja zakonodavstvom i finansijskim sredstvima, Kosovo nije uspelo da zaštiti životnu sredinu.
„Zeri“ je zatražio odgovor od Ministarstva ekonomije i zaštite životne sredine (MEA) u vezi sa ovim pitanjem, ali se niko nije izjasnio iz ove kancelarije, ni nakon deset dana od kada je list poslao pisanim putem pitanje ovom ministarstvu.
Univerzitetski profesor i ekspert za pitanja zaštite životne sredine, Zekir Veseljaj, kaže da je prošlo dosta vremena od kada su ekolozi zahtevali da se odredi ekološka taksa.
Čak je bilo predviđeno osnivanje eko fonda, gde bi trebalo da se slivaju sredstava od prikupljenog poreza, ali, kako kaže Veseljaj, tome se konstantno pritivilo Ministarstvo finasija, koje nije dozvolilo njegovo osnivanje.
„Prvi zakon o zaštiti životne sredine predviđao je osnivanje eko-fonda ili ekološkog fonda, gde bi se trebalo uplaćivati ekološki i drugi porezi, kao i ekološke takse, kazne zbog povrede životne sredine itd.“, rekao je Veseljaj, koji je jedan od autora ovog zakona.
Za „Zeri“ kaže da su donatori obećali da će napuniti eko fond.
„Ali stalno protivljenje Ministarstva finansija nije dozvolilo osnivanje. Uvek su ukazivali na sukob sa Zakonom o javnim finansijama, koji nije dozvoljavao finansiranje u okviru budžeta, ali nikada nisu tačno naznačili šta se tačno ne poklapa sa ovim zakonom. To ne stoji, jer je postojao Penzioni fond, sada je osnovan Fond za energetsku efikasnost itd. Bilo je nekoliko pokušaja Ministarstva životne sredine da zakon progura kao poseban, ali svi su pokušaji propali uz opravdanja i prigovore Ministarstva finansija“, rekao je.
Veseljaj kaže da bi trebalo da se usvoji nacrt zakona o eko-fondu na osnovu kojeg će se na godišnjem nivou ubirati od ekološke takse oko tri miliona evra.
„Da se odobri zakon o eko-fondu i da se uspostavi! Stoga možemo računati da ako ni iz čega drugog, svake godine u ovom eko fondu, samo od ekoloških taksi prikupimo oko 3 miliona evra. Eko-fond bi funkcionisao kao nezavisna agencija, poštujući zakonodavstvo o javnim finansijama, kako bi podržala investicije u životnu sredinu sa nadošlim sredstvima“, kaže on.
Ekspert za zaštitu životne sredine, Veseljaj, takođe kaže da pitanje životne sredine nikada nije tretirano kao problem. Sa „nestankom“, kako kaže, ministarstva životne sredine, Kosovo zaostaje u rešavanju velikih ekoloških problema.
„Iako se u svakom izveštaju EU o napretku traži od Vlade da ojača kapacitete Ministarstva životne sredine, Kosovo ga je u potpunosti eliminisalo“, rekao je.
„Dakle, dok se ministar za životnu sredinu ne vrati, ja sam vrlo skeptičan da ćemo videti bilo kakav napredak, ma koliko mali. Ovim tretmanom nastavićemo da se vodimo na listi zagađivača vazduha sa fatalitetima, što je i dokazao zadnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Evropi. Videćemo preko noći priče u medijima o zagađenju vode, izumiranju riba, degradaciji prirode nekontrolisanom iskorišćavanju resursa, ilegalnoj gradnji u nacionalnim parkovima, itd. Sa aktuelnim trendom adresiranja problema životne sredine, menjaće se adrese od jedne do druge vlade“, kaže Veseljaj.
