Grupa za pravne i političke studije (GPPS) ocenila je da rezolucija, Nacrt zakona i platforma o dijalogu sa Srbijom imaju ozbiljne nedostatke i nejasnoće i da ova tri dokumenta nisu ispunila svoje glavne političke ciljeve. Iz ove organizacije predlažu formiranje jedinstvene političke grupe kako bi, kako navode, bili usklađeni ciljevi i zahtevi svih stranaka u dijalogu.
Na konferenciji za medije Grupe za pravne i političke studije predstavljen je izveštaj u kome su analizirana tri dokumenta Skupštine Kosova koji se tiču dijaloga Prištine i Beograda, rezolucija, Nacrt zakona i platforma. Govoreći o Nacrtu zakona o dijalogu istraživač Perparim Krueziu je rekao da u njemu ne stoji da je državna delegacija jedini i ekskluzivni pregovarač, da ona ne određuje okvir pregovora i neće zaključiti te pregovore. Delegacija je u obavezi da se konsultuje i tesno sarađuje sa institucijama uključenim u dijalog, a njene odluke se neće donositi jednoglasno već kvalifikovanom većinom, naglasio je Krueziu i istakao da opozicija nema odlučujuću ulogu u procesu donošenja odluka, jer delagacija može da funkcioniše i u slučaju njihovog bojkota. Kada je u pitanju platforma, ona prema izveštaju Grupe za pravne i političke studije ne poništava mogućnost pregovora o teritoriji.
“Platforma ne isključuje mogućnost da se u dijalogu razgovara o teritoriji, osim što se poziva na član 2.2 Ustava. Takođe ovom platformom se jasno ne precizira da je njen sadržaj obavezujući i da toga moraju da se pridržavaju sve institucije koje učestvuju u dijalogu”, rekao je Krueziu.
GPPS ima i nekoliko prepopruka za Kosovo u nastavku dijaloga Prištine i Beograda.
“Grupa za pravne i političke studije preporučuje formiranje neformalne grupe koju će činiti predstavnici svih stranaka ili grupa političkog jedinstva čiji će članovi biti predsednici svih parlamentarnih stranaka kako bi se uskladili ciljevi i zahtevi svih stranaka u dijalogu. Zadatak ove grupe bio bi da ostvari to političko jedinstvo, ali ova grupa ne bi bila deo pregovaračkog procesa”, dodao je Krueziu.
Između ostalog, ne preporučuje se postizanje Sveobuhvatnog sporazuma već političkog dogovora koji bi se odnosio na rešavanje glavnih pitanja obe strane, a jedna od njih bi bila uzajamno priznanje. Iz Grupe za pravne i političke studije zaključuju da bi Srbija trebalo da načini kompromis, a ne Kosovo.
