Poštovani prijatelju,
Albanci i Srbi su slični. Živimo u međusobnim zabludama. Zbog nasleđenih predrasuda verujemo u nešto što ne postoji. Ne verujemo u ono sto se očigledno vidi, oseća i doživljava. Albanci veruju da imaju suverenu nezavisnu državu, ali nijednu državnu važnu odluku, poput vojske, ne mogu da donesu bez saglasnosti onih koji su stvorili kosovsku državu; veruju da sami mogu da odrede nosioca dijaloga, ali je gospođa Mogerini odredila ko će biti nosilac dijaloga…. Dok je odluka kosovske vlade o taksama na srpske proizvode zabluda koja šteti građanima i pothranjuje produžetak vlasti…
Na drugoj strani, Srbi jos uvek žive u zabludi da je Kosovo deo Srbije. Iako ono što je još uvek, iz političkih razloga, deo Ustava Srbije, de jure i de facto je realnost koju su priznali Međunarodni sud pravde i više od 100 država sveta….
Zajedno smo postali, ‘zahvaljujući’ našim liderima, marionete izabranih gospodara zapada i istoka. Lojalnost koju su oduzeli svojim državljanima, naši lideri poklonili su međunarodnim faktorima; SAD i Rusiji. A oni, za ono što su uradili i rade iz “humanih i demokratskih razloga” ne očekuju samo zahvalnost, nego više od toga. Uprkos tome smatram da ne treba da budemo zarobljeni između „srbofobije i albanofobije, okovani spinovima, potčinjeni i poniženi, uplašeni stalnom pretnjom od mogućnosti gubitka posla, od gladi, siromaštva i u stalnom strahu od mogućih sukoba“. To je zato jer ne želimo da shvatimo da Amerika i Rusija nisu više ono što su nekada bile, dok mi ponosno ostajemo slični! Valjda se zbog toga ne podnosimo! Strah pretvaramo u mržnju!
Poštovani prijatelju,
U kontekstu aktualnih dešavanja, prvo, treba da priznamo da smo i mi u zabludi misleći da je netransparentnost procesa dijaloga bio osnovni problem neuspeha dosadašnjeg procesa.
Ti se sa razlogom bojiš da i pritisak da se postigne „pravno-obavezujući sporazum“ nije imao i nema za cilj da se poboljšaju odnosi između Srba i Albanaca, a samim tim da se stabilizuje region. Nažalost, ja strahujem da se netransparentnost dosadašnjeg dijaloga izpostavlja kao lukava farsa pregovarača koji su istovremeno stvarno vodili tajni dijalog o korekciji granica. Zbog toga, umesto da 2018, bude godina raspleta, Tačijeva zamisao o podeli Kosova je označila ovu godinu, kao godinu zapleta. Sprovodenje postignutih sporazuma bilo je trčkaranje bez cilja, dok je pravi cilj – podela. Kako drugačije interpretirati deo pisma Donalda Trampa koji kaže: „.. Takav sporazum je nadohvat ruke. Biće mi drago da ugostim Vas i predsednika Aleksandra Vučića u Beloj kući, da proslavimo ono što bi predstavljalo istorijski sporazum.“
Mi godinama pratimo i zalažemo se za naše ideje o normalizaciji naših odnosa, zato smo svesni i realni da “takav sporazum” nije na “dohvat ruke”. Naprotiv, koliko zbog nedostatka transparentnosti, još više zbog ideje o razgraničenju koje je obezvredilo celokupan dosadašnji tok, mi smo se realno još više udaljili od cilja! Spisak glupih prepreka je podugačak… Mi smo bili u zabludi da naši lideri, nezavisno od volje naroda, mogu da smatraju sebe većim nego što jeste.
Drugo, naša zabluda ne znači da su pregovarači tajnog rešenja i predsednik Tramp u pravu. Zašto?! Mi koji pratimo događaje i realne procese na Kosovu i Srbiji, znamo da politička obrazloženja naših lidera i realne situacije su, bezmalo, u direktnoj suprotnosti! Svaka iole profesionalna analiza dokazuje da nije dostignuta kritična masa društvene i političke stabilizacije i međusobnog poverenja. Naprotiv! Međunarodni faktori ne žele da shvataju da ideja o podeli zapravo je poraz politika i političara u okviru sadašnjih garnica.
Umesto da kazne političare zbog neuspešnih unutrašnjih politika, posebno prema manjinama, bojim se da će kažnjavati naše narode. Zbog toga se bojim da pogrešne odluke naših lidera prestaju da budu opasne ukoliko međunarodni interes smatra da su neophodne!
Treće, predsednik Tramp, značajem svoje zemlje i ličnim protagonizmom može da: “Proslavimo ono što bi predstavljalo istorijski sporazum”, jer može vrlo lako da “ubedi” lidere Kosova i Srbije da potpišu finalni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije.
Međutim, Tramp je u velikoj zabludi, u kontekstu realnih unutrašnjih društveno i političkih okolnosti da takav sporazum sprovede u delo. Jer, Tačijevu ideju o podeli odbacuju svi relevantni politički faktori kao o nosiocu dijaloga dok, pregovaračka ekipa nema neophodni politički legitimitet (izabrana je prostom vecinom od 59 poslanika), dok za usvajanje Medunarodnog sporazuma neophodna je 2/3 većina paslanika kosovskog parlamenta.
Dakle, prijatelju, mi smo u zabludi misleći da naši lideri neće smatrati sebe većim nego što jeste. Sumnjam u odluke vlastodržaca koji insistiraju na prevelikim ovlašćenjima. Zabluda je ukoliko se misli da odluke naših lidera prestaju da budu opasne ukoliko međunarodni interes smatra da su neophodne. Napokon, u zabludi su medunarodni faktori ukoliko misle da oduzetu lojalnost državljana prema nacionalnim liderima oni sami mogu da zamene.
Naravno, građani ne treba sada da budu po strani, ali ne treba ni da budu prepreka za racionalno rešenje. Utoliko pre što ovo ni po čemu, osim što to kaže predsednik SAD, ne treba da se shvati kao “jedinstvena prilika za mir“.
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova. Predsednik, učesnik i nosilac je mnogih javnih i naučnih projekata, konferencija, udruženja na i o Kosovu. Pored monografije “Kad će Srbi i Albanci da se pomire“, do sada je objavio: „Slučaj Dita“, ”Sloboda štampe na Kosovu”, “Kakva je bila uloga RTK u martovskim nemirima 2004?”, ”Vođstvo”. ”Uloga vođstva na politiku medija na Kosovu”, ”Koliko možemo verovati Kosovskom vođstvu”.
