Na konstataciju da srpski mediji nisu pokazali naročito interesovanje za ovaj film, Đuričić je rekla:
– Trebalo bi da je ova država ponosna što u filmu nominovanom za Oscara igraju dva srpska glumca, ali ja ne patim što nije tako. Važno mi je da je film dobar, jer će to jedino ostati posle svega.
Ona se osvrnula i na negativne reakcije koje je ovo ostvarenje izazvalo u Srbiji.
– Već sam doživela taj prvi, udarni talas, a odnosi se na društvene mreže. To je salva negativnih komentara, a čak bi bilo uredu da su samo negativni, jer svako ima pravo na mišljenje, ali je sporno što su oni, blago rečeno, jezivi. U nekim trenucima čak sam osetila da je moj život ugrožen. U tim komentarima ima pretnji smrću, pretnji našim porodicama. Mi glumci smo potpuno prepušteni sami sebi, nikad ne znamo ko će na ulici da nas tresne, jer nas poistovećuje s nekom ulogom – navela je Jasna u razgovoru za “Story”.
S obzirom na to da je mogla da predvidi negativne reakcije, šta je to što ju je natjeralo da ipak prihvati ulogu?
– Zašto ne bih prihvatila, meni su sve žrtve jednake, po nacionalnosti i po svemu ostalom. Istu bih emociju pred kamerom pokazala i da mi je ponuđena uloga srpske majke s istom sudbinom. Neki ljudi na ovim prostorima već dugo pokušavaju da pokažu kako je jedan narod bolji od drugog, a to je fašizam. Na to ne pristajem, to smo živeli dosta dugo i više ne možemo. Uostalom, ja sam rođena u Jugoslaviji i vaspitana sam na principima jednakosti među narodima, solidarnosti i kosmopolitizma – zaključila je.
