U iščekivanju odluke Ustavnog suda, koja bi trebalo da ugleda svetlost dana najkasnije 29. maja, u javnosti se sve češće pominje dilema da li bi predsednik Kosova Hašim Tači trebalo da podnese ostavku u slučaju da odluka suda bude protiv njegovog dekreta o imenovanju Avdulaha Hotija za mandatara nove vlade, piše Gazeta Ekspres.
Tači je sinoć, prvi put pomenuo mogućnost ostavke u slučaju da Ustavni sud odluči u korist Pokreta Samoopredeljenje. Tači je rekao da će preuzeti punu odgovornost za odluku koju će doneti Ustavni sud.
“Spreman sam da preuzmem posledice kao što sam bio spreman da preuzmem odgovornosti kada sam doneo dekret o imenovanju Hotija. Spreman sam da preuzmem odgovornost koja proizilazi iz odluke Ustavnog suda. Ne znam kakvu će odluku doneti Ustavni sud, ne znam njihovo mišljenje, trebalo bi ih ostaviti da na miru donesu odluku. Međutim, ako predsednik treba da plati cenu kako bi zemlja krenula napred ja sam spreman i na to”, rekao je Tači, upitan o ostavci u slučaju da se utvrdi da je svojom odlukom o dekretu prekršio Ustav Kosova.
Da bi Tači trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika Kosova smatraju u Samoopredjeljenju koje je od Ustavnog suda tražilo tumačenje da li je predsednik prekršio Ustav kada je Avdulahu Hotiju dao mandat za premijera.
Arljind Mandžuka iz medijskog sekretarijata Pokreta Samoopredjeljenje, rekao je za Gazeta Ekspres da je zahtev njegove stranke da se održe novi izbori jer će samo na taj način biti rešen politički zastoj u zemlji.
Što se tiče ostavke predsednika, u stranci koju predvodi Aljbin Kurti kažu da predsednik svake nedelje radi nešto što bi trebalo da ga navede da da ostavku.
“Naš glavni zahtev i jedini koji otklanja politički zastoj u zemlji su izbori. Što se tiče Tačija, on gotovo svake sedmice čini nešto što bi u normalnoj zemlji trebalo da dovede do njegove ostavke. Tako je u velikoj meri ponizio standard funkcije predsednika Kosova”, kažu u Samoopredeljenju.
U Alijansi za budućnost Kosova (ABK) kažu da, bez obzira na to kakava će biti odluka Ustavnog suda, sve stranke je moraju poštovati.
Poslanik ABK Palj Ljekaj rekao je za Gazetu Ekspres da bi trebalo sačekati odluku. “Treba sačekati presudu Ustavnog suda a zatim raspravljati o dekretu predsednika. Bez obzira na odluku, sve stranke ga moraju poštovati”, rekao je Ljekaj.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog demokratskog instituta kaže da ako predsednik poštuje Ustav onda treba da podnese ostavku ukoliko se utvrdi da je prekršio zakon.
„Politika na Kosovu je degradirana do te mere da se etičke i principijelne vrednosti teško primenjuju uopšte na našoj političkoj sceni. Kada bi predsednik poštovao Ustav i sve što najviši pravni akt predstavlja, on bi trebalo da podnese ostavku ako Ustavni sud utvrdi da je počinio povredu Ustava“, kaže Miftaraj.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme predsednikovo ponašanje je bilo van njegovih ustavnih ovlašćenja.
“Nažalost, u poslednje vreme a posebno od izglasavanje nepoverenja Kurtijevoj vladi, građani i javnost su videli postupke predsednika Tačija kojima je premašio svoja ovlašćenja, jer nije tretirao jednako sve političke stranke, uz javno pokazivanje odbojnosti prema pobedničkoj stranci na izborima 6. oktobra 2019. godine”, rekao je Miftaraj za Gazetu Ekspres.
Analitičar Fitim Saljihum, međutim, navodi dva razloga zbog kojih predsednik nije primoran da podnese ostavku ako Ustavni sud ukine njegov dekret.
“Iako predsednik u sinoćnjem intervju nije isključio tu opciju, smatram da postoje dva razloga zbog kojih on nije dužan da podnese ostavku ako Ustavni sud ukine njegov dekret. Prvo, imamo posla s kontroverznim članom Ustava, pa upravo zbog njegove dvosmislenosti sada je potrebno razjašnjenje Ustavnog suda. Tako da logično ne možete prekršiti nešto što je nejasno. Drugo, za razliku od prethodnih ostavki predsednika Sejdiua i Pacolija, u ovom slučaju se ne bavimo kršenjima u procesu izbora predsednika (kao u slučaju Pacoli) niti kršenjima u vršenju predsedničke dužnosti (kao u slučaju Sejdiu). Dakle, nije odluka koja sama po sebi osporava kriterijume predsedničke funkcije. Naravno, ostavka se ne isključuje jer je to dobrovoljna i lična akcija svakog političara”, rekao je Saljihu.
Član 91 Ustava Kosova govori o slučajevima u kojima bi trebalo da dođe do smene predsednika. U prvoj tački ovog člana stoji da predsednik treba da bude razrešen ako Ustavni sud utvrdi da je počinio ozbiljnu povredu Ustava.
„Predsednika Kosova može da razreši skupština ako bude osuđen za teško krivično delo ili ako nije u mogućnosti da obavlja dužnosti zbog teške bolesti ili ako Ustavni sud utvrdi da je počinio ozbiljno kršenje Ustava”, piše u Ustavu Kosova.
Ako Ustavni sud utvrdi da je predsednik prekršio Ustav, tada se može pokrenuti postupak razrešenja od strane jedne trećine poslanika, koji podnošenjem peticije objašnjavaju razloge za njegovo razrešenje.
U slučaju da Ustavni sud utvrdi da je predsednik počinio ozbiljno kršenje Ustava, Skupština može da razreši predsednika dvotrećinskim glasovima svih njegovih poslanika.
Fatmir Sejdiu i Bedžet Pacoli takođe su podneli ostavke na mesto predsednika, nakon odluke Ustavnog suda da su prekršili Ustav.
