List u komentaru Adelhajd Velfl piše da raste pritisak na Kosovo i Srbiju da potpišu sporazum o normlizaiji odnosa, ali i opasnost s tim povezane promene granica na Balkanu.
Prema pisanju lista, ideja podele Kosova je stara, ali je za Zapad doskora promena granica bila neprihvatljiva, pošto bi se to kosilo s ustavom Kosova, planom Martija Ahtisarija, koji je u pravnom smislu iznad ustava Kosova, i zaključcima Kontakt grupe usvojenim pre početka pregovora 2006. godine.
Uz konstataciju da se to po svoj prilici u Briselu više ne čuje, u komentaru se navodi da od augusta 2018. i komesar za proširenje Johanes Han i visoka predstavnica Federika Mogerini pristaju na povlačenje etničkih granica, a da je i administracija SAD pod predsednikom Donaldom Trampom napravila zaokret od 180 stepeni.
„Nedavno je procureo dokument koji sadrži plan podele Kosova. U 17 tačaka reč je o povlačenju nove granice između Albanaca i Srba na severu Kosova i o pripajanju Kosovu nekoliko, pretežno Albancima naseljenih sela iz Srbije“, piše Frankfurter rundšau.
Prema pisanju lista, grad Kosovska Mitrovica dobio bi poseban status, a za vodosnabdevanje ključno jezero Gazivode i rudnik Trepča bili bi privatizovani na 99 godina i podeljeni među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN. Deo ideje je i da u albanskoj luci Valona bude izgrađena mornarička baza za NATO, u albanskom gradu Kučovo vazduhoplovna baza, a da autoput kroz Srbiju, takozvani koridor deset, bude stavljen pod međunarodnu zaštitu.
„Sporazum između Srbije i Kosova tako bi trebao da bude potpisan 12. juna u Vašingtonu i da stupi na snagu šest meseci kasnije“, piše dnevnik.
„Ako nešto ima u dokumentu koji je procureo, onda je rastuća zabrinutost Srba na jugu Kosova opravdana. Oni strahuju da će zauvek ostati odsečeni od Srbije“, piše list, koji citira izjavu srpske političarke s Kosova Rade Trajković da će Srbi iz enklava napustiti Kosovo, a da će srpski manastiri na Kosovu postati muzeji.
Za razliku od Rade Trajković koja poziva i Albance na Kosovu da signaliziraju da su protiv razmene teritorija po etničkim kriterijumima i da demonstriraju da je saživot moguć, za predsednika Srbje Aleksandra Vučića je „sporazum sa Kosovom centralni projekat, pošto je to način da međunarodna zajednica sa njim sarađuje i da ostane na vlasti“, ocenjuje nemački dnevnik.
