Multietničku koaliciju za pomirenje na Kosovu, koja je danas počela sa radom, čine nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo Kosovo, AKTIV iz Severne Mitrovice i Artpolis iz Prištine. Ova koalicija će raditi na podizanju svesti kod pripadnika zajednica na Kosovu s cijem podsticanja međuetničkog pomirenja.
Na panelu povodom početka rada Koalicije za pomirenje, održanom u Prištini, zaključeno je da je za istinsko pomirenje neophodno suočavanje sa prošlošću.
Bekim Bljakaj, izvršni dirktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo naglasio je tom prilikom da kosovsko društvo treba da bude upoznato sa svim zločinima koji su počinjeni na Kosovu kako bi se razumeo značaj gonjenja onih koji su te zločine počinili. Bljakaj je napomeno da će Međuetnička koalicija za pomirenje biti otvorena za saradnju sa svim organizacijama sa kojima deli iste vrednosti.
Miodrag Milićević, direktor NVO Aktiv iz Severne Mitrovice ocenio je da je jedini put ka istinskom pomirenju suočavanje sa prošlošću.
Milićević je naglasio da će Međuetnička koalicija za pomirenje ponuditi model za
prevazilaženje nedostataka koji opterećuju međuetničke odnose.
“To je naša dužnost i obaveza koju imamo prema budućim generacijama, koje bez sumnje zaslužuju dostojansven život zasnovan na pravim vredostima i međusobnom uvažavanju. Nadam se da će u narednom periodu i ostale organizacije civilnog društva podržati sve incijative koje doprinose
razumevanju i da konačno, posle 20 godina, počnemo da pričamo o pravim stvarima”, rekao je Milićević.
Novinar iz Prištine Adriatik Keljmendi konstatovao je da se koalicija za pomirenje osniva 20 godina nakon sukoba na Kosovu, što je po njemu veliki neuspeh za organizacije koje zagovaraju pomirenje. On je ocenio i da svaki zločin mora biti kažnjen, bez obzira ko ga je počinio.
“Bez ustručavanja mogu da kažem da ni mediji nisu odigrali svoju ulogu. Nije lako doći do pomirenja na Kosovu, ali su za mnoge probleme krivi političari. Neki od glavnih problema koji muče društvo i na Koosvu i u Srbiji su odliv mozgova i migracija mladih. Političari su zloupotrebljavali sukobe kako se ne bi
pričalo o njihovim neuspesima”, smatra Keljmendi.
On je podsetio da se na Kosovu još uvek kao nestalo vodo oko 1.700 osoba, te je napomenuo da se među njima nalaze i Srbi, što se u medijima na albanskom jeziku ne spominje često. Takođe je naveo da se u srpskim medijima često govori o žrtvama NATO bombardovanja bez podatka da je u tom periodu oko milion Albanaca napustilo svoje domove.
S druge strane, Darko Dimitrijević novinar iz Goraždevca konstatovao je da na Kosovu nema napretka kada je pomirenje među zajednicama u pitanju. On smatra da je pomirenje dug proces, koji se neće desiti u skorijoj budućnosti.
Govoreći o odnosima Srba i Albanaca, Dimitrijević je naglasio da Srbi ne doživljavaju Kosovo kao svoju državu, jer institucije nisu spremne za istinsku integraciju Srba.
“Imamo totalnu diskriminaciju kada je u pitanju uzurpacija zemljišta, imamo jednu važnu multietničku stanicu u Goraždevcu, koja je bila primer multietničke saradnje, gde danas imamo samo dva policajca Srbina, iako mladi imaju želju da budu u Policiji Kosova i da tu rade. Vidimo nespremnost kosovskih
institucija da stvarno integrišu srpsko stanovništvo i to stanovništvo i dalje zavisi od Vlade Srbije”, zaključio je Dimitrijević.
Rad Međuetničke koalicije za pomirenje podržava Kancelarija Evropske Unije na Kosovu.
