On je, u okviru serijala Kosinus, ocenio da bi priznanje nezavisnosti omogućilo stabilizaciju regiona, ali i stvorilo uslove da Srbija sprovede ekonomske i društvene reforme.
David je novinaru Milenku Obradoviću rekao da reforme koje se predviđaju nisu moguće dok ne dođe do priznanja. Prema oceni Davida, srpske vlasti nisu na vreme reagovale radi postizanja obostrano prihvatljivog rešenja i sada su došle u situaciju da deluju pod izvesnom prisilom.
Kako je primetio, i u slučaju Kosova ponavlja se situacija da srpske vlasti na kraju prihvataju najgora moguća rešenja. To je situacija koja se ponavlja već godinama, konstatovao je David i upozorio da bi eventualno razgraničenje po etničkim osnovama izazvalo nove probleme i sukobe. Ispravljanje sitnih graničnih sporova između Srbije i Kosova je moguće uz pristanak obe strane, ali David misli da su sada za to male šanse.
On smatra da u Evropi i u regionu danas nema velikih državnika i da je zato malo verovatno da će se organizovati velika međunarodna konferencija o rešenju problema u odnosima Srba i Albanaca. Za tako značajnu međunarodnu konferenciju, kako je objasnio, moraju postojati veliki državnici koji su spremni da donesu krupne odluke. Prema Davidovom stavu, Kosovo bi trebalo da postane član Ujedinjenih nacija (UN), kao i svaka druga nezavisna država. Upitan o eventualnom referendumu o Kosovu, on je odgovorio da bi referendum možda zakomplikovao stvari, jer je „dobar deo naroda zatrovan dugogodišnjom medijskom propagandom“.
Ukoliko bi referendumu prethodila medijska kampanja da je priznavanje Kosova važna odluka koja utiče na budućnost Srbije, onda bi referendum i mogao da prođe, predvideo je David. On je podsetio da se u Srbiji svojevremeno dugo govorilo „da rat nema alternativu“ dok Slobodan Milošević posle Dejtona na državnom televizijskom servisu nije saopštio da „mir nema alternativu“. Za Davida je prva asocijacija na Kosovo istorija tog prostora i to pre svega za vreme Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine.
„Pročitajte izveštaje Lava Trockog koji je tada bio na ratnim područjima kao novinar ili šta je rekao Dimitrije Tucović“, poručio je David. On je predočio da je čitava tadašnja međunarodna štampa brujala o neviđenim zločinima nad Albancima. Te zločine je istraživala i Karnegijeva međunarodna komisija posle Balkanskih ratova, precizirao je David. On misli da se o tim istorijskim dešavanjima u javnosti u Srbiji malo zna, ali i da je ta prošlost deo čitave priče o odnosima Srbije i Kosova. Priznanje Kosova nije samo u interesu Kosova, nego i u interesu Srbije i mira, zaključio je David.
