Šef organizacije ‘Evropa protiv Facebooka’, Maks Šrems, smatra kako korišćenje ličnih podataka od strane Facebooka i drugih američkih kompanija krši zakone o privatnosti. Dojče Vele je razgovarao sa njim o toj aferi.
Već dvije godine vodite organizaciju “Evropa protiv Facebooka”. Kakve ste tužbe podnijeli protiv Facebooka do sada?
Maks Šrems: Zbog različitih oblika kršenja evropskih zakona o privatnosti do sada smo podnijeli ukupno 22 tužbe protiv Facebooka. Najveći problem jeste taj da većina američkih kompanija ni ne zna da krši zakone o privatnosti u Evropi.
Izvještavalo se kako su Facebook i druge društvene mreže, kao i kompanije poput Applea prosleđivale informacije Američkoj nacionalnoj bezbjednosnoj agenciji (NSA) u okviru programa za nadziranje Prizma. Kakva je vaša tužba u tom slučaju?
Tu je potrebno razlikovati dvije stvari. Moguće je zatražiti informacije o određenoj osobi. U Evropskoj uniji, kao i u SAD-u, to je sasvim u redu. Velik je problem prosleđivanje podataka koji pripadaju velikom broju ljudi. Imali smo pritužbe protiv pet različitih kompanija koje prosleđuju evropske podatke. To su evropske filijala kompanija kao što je Facebook, koje predaju podatke američkim filijalama, a one ih onda predaju NSA.
Prema evropskim zakonima, evropskim filijalama nije dozvoljeno prosleđivanje podataka stranim državama, osim ako one ne garantuju da će ti podaci ostati privatni. To je nešto što se ne smije raditi. Glavni cilj ovih pritužbi je taj da evropske vlasti odluče da li je to legalno ili ne.
Kada smo onlajn, jasno je da brojne kompanije prikupljaju sve moguće podatke o nama. Da li Vas je to motivisalo da pokrenete organizaciju “Evropa protiv Facebooka”?
Za mene je najveći problem bilo to što američke kompanije ništa ne znaju o osnovnim evropskim pravima. No prst se ne može upirati samo u američke kompanije, kriva je i Evropska unija koja ne čini ništa kako bi se zakoni primjenjivali. Gotovo da uopšte nema kazni. U Austriji je najveća kazna 20 hiljada evra. Evropska komisija je sada predložila da se to promijeni, no američke kompanije i vlada lobiraju za sprečavanje ozbiljnijih zakona za zaštitu u Evropi.
Bilo je posebno zastrašujuće kada sam od Facebooka dobio 1.200 stranica o sebi. Tamo je bilo puno informacija koje uopšte nisam unio u kompjuter. Ljudi misle da, ako sami ne ukucaju određene podatke u kompjuter, oni neće biti dostupni. No kompanije prikupljaju podatke o vama preko vaših prijatelja ili sakupljaju podatke koje niste sami unijeli u kompjuter. Mapa koju sam dobio od Facebooka o sebi sadržavala je 300 stranica obrisanih poruka. To su stvari koje oni više uopšte ne bi trebalo da imaju. Lobisti pokušavaju da kažu da je moguće vidjeti koji su podaci o vama dostupni, te da je to moguće kontrolisati, no stvarnost je drugačija. Zaista je zastrašujuće kada znate da NSA može da dođe do podataka koje uopšte niste unijeli u kompjuter.
Koristite li i dalje Facebook?
Koristim. Stvar je u tome da mi ne činimo ništa pogrešno. Kompanije su te koje ne igraju po pravilima i zloupotrebljavaju svoje položaje, posebno Facebook koji gotovo da ima monopol u društvenim mrežama. Mislim da u demokratskom društvu rješenje ne može da bude prekid komunikacije. Trebalo bi da koristimo ove odlične tehnologije, ali da ne moramo da se brinemo zato što to činimo – to bi trebalo da bude svrha.
To je vjerovatno malo djetinjasto, ali moj pristup je sljedeći: Nisam ja taj koji čini nešto pogrešno, već Facebook. Nije rješenje obrisati i šifrovati sve poruke i zaključati se, već živjeti slobodno.
Koji bi bio vaš savjet korisnicima Facebooka? Kako mogu bolje da zaštite svoju privatnost?
nema puno toga što možete da učinite, osim toga da ne obavljujete gluposti. Takođe ste malo bolje zaštićeni ako isključite sve platforme aplikacija. To je najveća rupa u zakonu: Bilo ko od vaših prijatelja može da instalira aplikaciju koja ima pristup vašim podacima. To možete da spriječite jedino ako potpuno isključite sve platforme aplikacija. Za to postoji opcija na Facebooku.
Osim toga, na vlastima je da promijene sistem Facebooka tako da bude u skladu s evropskim zakonima o privatnosti. U svakoj od naših pritužbi dali smo prijedlog kako Facebook može da bude u skladu s tim zakonima, a da i dalje funkcioniše na isti način kao sada. Individualni korisnik tu ne može ništa da učini. Nemoguće je znati što rade serveri smješteni u SAD.
Dakle, može se reći da se neke stvari rade ilegalno i da velika količina informacija odlazi prema SAD. Koga okriviti za to? Da li se može reći da su američke bezbjednosne strukture sada prešle granicu, ili kompanije i društvene mreže dobrovoljno sarađuju s njima?
I jedno i drugo. Kriva je i Evropska unija koja samo posmatra i napiše tek nekoliko pisama; to je sva njihova reakcija. To je najveći problem koji imamo ovdje u Evropi: imamo temeljna prava na papiru, ali malo činimo kako bismo ih primijenili. Da sam ja u velikoj kompaniji od koje američka vlada nešto zahtijeva, a da pri tom znam da Evropa neće reagovati, znam šta bih uradio.
Građanima se garantuju temeljna i ustavna prava, no ona zapravo ne funkcionišu u stvarnosti. Najviše krivim Evropljane. To je takođe i pitanje demokratije.
Student prava iz Beča Maks Šrems 2011. godine je osnovao nevladinu organizaciju “Evropa protiv Facebooka”. Grupa je podnijela prijave protiv Facebooka, Applea, Microsofta, Skypea i Yahooa u Njemačkoj, Irskoj i Luksemburgu, gdje su smještena evropska sjedišta kompanija koje navodno sarađuju sa Američkom nacionalnom bezbjednosnom agencijom, piše Dojče Vele.
