Vlastodršci u Srbiji ovih dana, pred novogodišnje praznike, na sva zvona objavljuju da živimo u zlatnom dobu. Sledstveno tome valjda će nam budućnost biti dijamantska. Kao i uvek i kao u svemu, Srbi su nesložni odnosno više nego podeljeni. Ogromna većina međutim smatra da je krajem dvadesetog i početkom dvadesetprvog veka neviđeno zlo snašlo Srbiju. Ako pokušamo da personalizujemo to zlo, većina Srba će se složiti – to su vlasti Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića.
Prvi je apsolutno najveći ratni zločinac, jer je pod parolom “Srbija se saginjati neće”, uveo zemlju u rat sa celim svetom. A kao čedo slobizma i šešeljizma, drugi je postao najveći ratni profiter na ovim prostorima. Pod sloganom “Zato što volim Srbiju” ukrao je građanima kompletnu državu.
Egocentrizam i odsustvo empatije prema svakom drugom i drugačijem, to jest nesposobnost da život posmatraju ne iz svoje već iz perspektive nekog drugog, proističu iz njihovog mentalnog sklopa u kome dominiraju vlastoljublje, srebroljublje, koristoljublje i mržnja. Vratili su Srbiju u pretpolitičko i plemensko doba: “Sloba–sloboda” u doba Kosovske bitke i kneza Lazara, a “Aca Srbin”, još dalje u prošlost, odnosno u doba Nemanjića.
Njihove vlasti uništile su srpsku privredu, srpsku nauku, prosvetu i školstvo, srpsku istoriju i kulturu, pa čak i vojsku na šta su Srbi bili vekovima ponosni. I sve to u ime lažne ljubavi prema srpstvu i lažnog patriotizma prema Srbiji. Dok su srpska deca ginula na ratištima u Hrvatskoj, te Bosni i Hercegovini, “Sloba-sloboda” je tvrdio da Srbija nije u ratu, već da to goloruki srpski narod brani svoja vekovna ognjišta. Iza te tvrdnje krila se monstruozna ideja da silom oružja otera Albance sa Kosova i tamo naseli taj navodno goloruki srpski narod iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Aca-Srbin i Sloba-sloboda
Aca-Srbin je Slobu–slobodu nadmašio i u lažima i zamenama teza. Jer dok deca Srbije beže glavom bez obzira od siromaštva i vlastodržačkih pljačkaških bandi, koje su okupirale i razorile državu inače i zvanično najsiromašniju u Evropi, Aca-Srbin halucinira o nekakvom najvećem BDP-u na kontinentu i standardu koji je blizu evropskom. Iza toga se krije politika prinudnog iseljavanja ljudi iz Srbije. Našu zemlju, po zvaničnoj statistici, svakodnevno napušta 145 ljudi u naponu mentalne i fizičke snage.
Evo kako taj Vučićev evropski standard izgleda iz perspektive mog prijatelja sa društvene mreže Facebook, četrdesetogodišnjeg mašinskog tehničara, koji je od Vučićevog evropskog standarda pobegao sa suprugom čak na Novi Zeland. Citiram: “Poštovani gospodine Pantiću, skoro svaku vašu emisiju ‘Galaksija’ znam napamet. Upućen sam u sva dešavanja u Srbiji. Zato sam i otišao i nemam nameru ni na odmor da dođem. Doveo sam dosta naših ljudi ovde i ko god mi se javi, dovešću ga, jer u Srbiji više nema života. Moji su svi otišli. Bukvalno ni jednog jedinog drugara više nemam u Srbiji”. Kraj citata.
Aca-Srbin želi dakle da otera decu Srbije u svet, naseli migrante, uglavnom sa Bliskog Istoka i tako nasred Balkana stvori novi emirat. Danima mi se u glavi vrte reči mladog čoveka sa Novog Zelanda kao i reči njegovog vršnjaka koji još nije otišao, a koji mi na ulici kaže: “Odlično opisujete i analizirate stanje u Srbiji, ali dajte, ako znate, recite šta nam je činiti da se spasemo i šta posle Vučića?”
Vlada nacionalnog spasa
Prošle nedelje objavio sam komentar pod naslovom “Bojkotuje se vlast, a ne izbori”. Dakle, na sve moguće znane i neznane načine bojkotujmo ovu vlast i naterajmo nelegitimnog i neustavnog predsednika, vođu kriminogene vlasti da odstupi i podnese ostavku. Kad se to dogodi, devedeset posto njegovih poslanika u Parlamentu i naravno svi poslanici opozicije, glasaće za privremenu, prelaznu ili najbolje reći “vladu nacionalnog spasa”. Ta vlada mora imati ograničeni mandat od devet meseci do godinu dana da stanje u zemlji dovede koliko toliko u normalu, da bi se posle toga održali slobodni i fer izbori.
Veći deo “vlade nacionalnog spasa” činile bi nestranačke ličnosti, ali naravno bilo bi i profesionalnih političara.
Takva vlada sastavljena od normalnih i moralnih ljudi, morala bi prvo da zaustavi egzodus srpske mladeži koja beži od varvarskih i lopovskih hordi SNS-a. Te horde su naterale mnoge očeve kao što je jedan Beograđanin, koji ima tri sina i kćer, da kažu svojoj deci: Spašavajte se dok nije kasno.
“Deca su se preselila u Nemačku i Ameriku. Na sigurnom su, ali ja sam ostao sam kao grob”, kaže taj naš sugrađanin ridajući od duševnih bolova.
Tuga do neba, a za to vreme naš vlastodržac Aca-Srbin, pravi lakrdiju i ponižava pravosuđe, tražeći za sebe i svog brata da mu Javno tužilaštvo da potvrdu da nisu krivi. Šta reći nego – zemljo Srbijo, otvori se!
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
