“Nekada davno u Prizrenu sam završio slastičarski zanat. Bolje bi bilo da sam završio nešto drugo i da sam se zaposlio u nekom obdaništu, jer previše volim djecu, a i djeca vole mene. Imam petero unučadi, a volio bih da ih imam bar dvadesetero. Moja porodica i moji unuci sada su u Prizrenu, a ja sam u Visokom od 1963. godine. Zaista volim darivati djecu. Počastim ih nekim kolačem, bombonima, dam im jednu marku… Rado se poigram i našalim s njima.
Djeca su radost najveća, a neki kažu da su djeca i vojska najjača. Malu dječicu ne možete folirati. Ako ste im dragi i simpatični, pričat će i igrat će se s vama, a ako ste im antipatični, neće.
U Visokom imam mnogo “malih jarana” i sretan sam zbog toga. Po islamskom vjerovanju, ko voli i poštuje djecu i često ih obraduje, u Džennetu ga čeka “Kuća radosti”, kaže simpatični i druželjubivi Džemil Krueziu, koji o Visokom i Visočanima ima samo riječi hvale.