Preuzimajući dužnost specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu, Miroslav Lajčak je proletos poručio da je finalizacija pregovora “pitanje meseci, a ne godina“, ipak, kako piše Dojče Vele, proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova iznova se sapliće o iste probleme nepoverenja, međusobnih optužbi i oprečnih izjava.
Kako piše taj medij, pitanje koje se postavlja jeste – imaju li Brisel i Vašington novi lek za stare probleme?
Lajčakov optimizam, ali prevashodno značajna karijera iskusnog slovačkog diplomate, ulivali su nadu ne samo u novi početak, već i drugačiju dinamiku dijaloga koji se, nakon gotovo deset godina pregovora pod pokroviteljstvom EU, nalazio u ćorsokaku.
Dijalog Beograda i Prištine ponovo je pokrenut sastankom lidera Srbije i Kosova sredinom jula ove godine, a u kratkom periodu usledile su i tri runde ekspertskih razgovora u Briselu. Međutim, nakon početnog elana, treća runda razgovora na ekspertskom nivou pokazala je da je dijalog nastavio da boluje od istih problema. Međusobne optužbe i oprečne izjave dveju strana su se nastavile, a EU, kao glavni posrednik, ostaje i dalje nema kada je reč o utvrđivanju tačnog stanja stvari u razgovorima.
Jedina stvar oko koje su se šefovi delegacija Beograda Marko Đurić i Prištine Skender Hiseni složili nakon jučerašnjeg sastanka u Briselu, jeste da su „razgovori bili teški“ i da „druga strana nije konstruktivna“.
“Sit sam laži kako se na našim sastancima razgovara o priznavanju Kosova, kako na KiM nema uzurpiranih kuća i stanova, i da ne postoje problemi zbog kojih se naši ljudi ne vraćaju na KiM. Potrebna nam je konstruktivna atmosfera i pristup, a ne politički govori koji ne vode konkretnom rešenju“, poručio je Đurić.
U odvojenoj izjavi, Skender Hiseni je odgovornost za „teške razgovore“ i opstrukciju prebacio na stranu Beograda, optuživši je da „namerno odugovlači proces“.
“Srbija namerava da prolongira proces i da na sto stavi pitanja koja imaju samo jedan cilj, a to je da se proces odugovlači i na kraju upadne u nešto što uopšte nećemo prihvatiti“, ocenio je Hiseni.
Razgovori na ekspertskom nivou između Beograda i Prištine u ovom trenutku vode se o tri teme, koje su otvorene u julu, na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vućića i premijera Kosova Avdulaha Hotija. To su pitanja nestalih, raseljenih i ekonomskih odnosa.
Delegacija Prištine ocenjuje da Beograd odugovlači proces ulazeći u tehničke detalje. Beograd odgovara da su ti detalji „od životnog značaja za ljude koji žive na KiM“ i da se preko njih „neće prelaziti na brzinu“ zarad „lažnih političkih deklaracija“.
Kosovska strana insitira na tome da se obnovljeni dijalog neće vraćati na „već dogovoreno“ odnosno spuštati na „tehnički nivo“, već da je osnovni cilj postizanje međusobnog priznanja. Za Srbiju je i samo pominjanje međusobnog priznanja „podrivanje procesa dijaloga“ i „obmanjivanje javnosti“ od strane Prištine.
Kada samo pitali predstavnike EU da nam razjasne „o čemu se zapravo razgovara“ i „gde je istina u izjavama dveju strana“, dobili smo isti odgovor kao i tokom prethodnih godina, a to je: „Nema komentara na proces koji je u toku“.
U diplomatskim krugovima u Briselu navode da je u procesu pregovora neophodno obema stranama dati mogućnost da na odgovarajući način „komuniciraju sa svojom publikom“ o toku i rezultatima razgovora. Pored toga, kažu, pregovori ne mogu da budu u potpunosti „otvoreni za javnost“.
Trebalo bi imati na umu činjenicu da se istim principima u svom petogodišnjem mandatu glavnog posrednika u dijalogu vodila i bivša šefica diplomatije EU Federika Mogerini, što je na kraju rezultiralo fijaskom i blokadom celokupnog procesa.
Iako je specijalni predstavnik Miroslav Lajčak ovu rundu ekspertskih razgovora najavljivao kao „finalizacija započetih tema“, pitanje nestalih i raseljenih po svemu sudeći će se vratiti ponovo na sto 7. septembra, za kada je zakazan novi sastanak lidera Srbije i Kosova i otvaranje novih tema. Na taj sastanak u Briselu delegacije dolaze direktno iz Vašingtona, gde je za 4. septembar zakazan susret u Beloj kući sa američkim posrednicima.
Iako je Ričard Grenel, specijalni predstavnik predsednika Donalda Trampa, najavio da će se u Beloj kući razgovarati o ekonomskim temama, u delegaciji Srbije nisu mogli da odgovore na pitanje DW po čemu će se te „ekonomske teme“ razlikovati od pitanja „ekonomskih odnosa“ Beograda i Prištine o kojima se razgovara na dijalogu u Briselu.
Isto pitanje postavili smo i EU koja u svom odgovoru samo naglašava da su „dobrodošle sve inicijative koje podržavaju dijalog u kome je EU glavni posrednik“. „Za Evropsku uniju su SAD važan partner s kojim delimo iste ciljeve u regionu. U čestim smo kontaktima koje ne želimo da komentarišemo“, poruka je portparola EU Nabile Masrali.
Koliko su Brisel i Vašington iskreni partneri koji rade u kakvoj-takvoj koordinaciji, biće vidljivo, nadajmo se, u narednim mesecima, a ne godinama.
