Društvene mreže Fejsbuk i Instagram nisu radile u ponedeljak gotovo sedam sati, a problem je rešen nekoliko minuta pred ponoć po srednjeevropskom vremenu.
Na sajtu koji prati rad društvenih mreža Downdetector.com, primila je više od 10,5 miliona pritužbi na nepristupačnost društvenih mreža, a zastoj u radu nazvao je najvećom u istoriji Fejsbuka.
Korisnici su masovno prijavljivali da ne mogu da otvore ni Fejsbuk, ni Instagram.
Sličan problem prijavilo je i više od 20.000 korisnika aplikacije Vocap, navodi Rojters.
Fejsbuk je okrivio „neispravnu promenu konfiguracije” za godovo sedmočasovnu blokadu koja je sprečila 3,5 milijarde njihovih korisnika u pristupu društvenim mrežama i uslugama razmene poruka kao što su Vocap, Instagram i Mesindžer.
Nekoliko zaposlenih u Fejsbuku koji su želeli da ostanu anonimni rekli su ranije Rojtersu da veruju da je do prekida došlo zbog interne greške u načinu na koji se usmerava internet saobraćaj.
„Izvinjavam se na ovom zastoju, znam koliko se oslanjate na naše usluge da biste ostali u kontaktu sa ljudima koje volite”, napisao je osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg na ovoj platformi kada se sistem oporavio.
Ovakvi padovi nisu neuobičajeni, ali retko traju duže od jednog sata i obično se dešavaju samo na delovima mreže.
Ovoga puta pao je sistem u celom svetu i oporavak je trajao skoro sedam sati, tek iza ponoći po lokalnom vremenu počele su da stižu poruke i pojavljuju se postovi.
Šta se desilo?
Fejsbuk je u saopštenju naveo da nije reč o o hakerskom napadu, već da je greška napravljena na njihovoj strani, tokom unapređivanja softvera koji pokreće servere.
Tačnije, menjali su postavku bekboun rutera koji konfigurišu razmenu informacija između njihovih data centara, tu je napravljena greška koja se potom kaskadno prenosila do svakog servera koji koriste u svetu.
Pojednostavljeno, Fejsbuk je promenio „adresar” i onda ga zaključao iznutra, u podrumu, umesto da ga pošalje svima.
A bez novog adresara nijedan kompjuter u svetu ne zna kako da pronađe bilo koji Fejsbukov servis.
Pad društvenih mreža mogao bi da utiče na veliki broj korisnika.
Prethodni incident ovih razmera kompaniji Fejsbuk dogodio se 2019, kada korisnici skoro 14 sati nisu mogli da pristupe toj društvenoj mreži i ostalim njenim aplikacijama.
Stručnjaci za mreže prethodno su procenili da se možda radi o grešci sa baznim internet sistemom (DNS).
DNS se često upoređuje sa adresarom ili telefonskim imenikom za internet.
On ukazuje intenet pretraživačima na računarski sistem koji opslužuje veb lokaciju koju traže.
Prethodni problemi sa baznim internet sistemom ranije ove godine su već dovodili do čestih prekida u radu nekoliko velikih sajtova.
U jednom od tih slučajeva pokazalo se da je do pada platforme došlo kada je jedan korisnik promenio sopstvena podešavanja, izazvavši softversku grešku koja je uticala na veliki broj veb adresa.
Retko se dešava da takvi problemi utiču na tehnološkog giganta kao što je Fejsbuk ili da, ako i dođe do ovakvog incidenta, on ne bude rešen u kratkom roku.
Iako postoji i ta mogućnost, malo je verovatno da je incident posledica hakerskog napada, navodi se u tekstu agencije AFP.
Masovni napad na neke od najpopularnijih svetskih sajtova zahtevao bi koordiniranu akciju moćnih kriminalnih grupa ili veoma inovativne tehnike.
Do prestanka rada Fejsbuka došlo je samo dan pošto je uzbunjivačica iz te kompanije na američkoj televiziji objavila da čelni ljudi znaju kako njihovi proizvodi potpiruju širenje mržnje i imaju loš uticaj na mentalno zdravlje dece.
Gubici
Cena ove samoblokade nije niska – akcije Fejsbuka pale su za 4.9 odsto.
Prema Blumbergu, Zakerberg je tokom prekida izgubio više od šest milijardi dolara neto kapitala (odnosno, izgubio je oko milijardu dolara na sat).
Njegovo bogatstvo sada je 121,6 milijardi dolara, pa je tako osnivač Fejsbuka pao na rang listi najbogatijih ljudi na svetu sa trećeg na peto mesto, koje je ranije zauzimao Bil Gejts.
