Najmanje 100 mrtvih i hiljade povređenih bilans je saobraćajnih nesreća, navodi se u podacima koje je kosovska policija iznela za 2019. godinu, prenosi Koha.
Tokom 2019. godine, prema izveštajima kosovske policije, iako je izrečeno više od 400.000 kazni, dogodilo se oko 15.000 nesreća, usled kojih je najmanje 100 ljudi izgubilo život.
Uprkos broju izrečenih novčanih kazni, građani smatraju da kosovska policija ne radi dovoljno efikasno u preduzimanju preventivnih mera.
Meriton Saljihu iz Prištine smatra da i vozači i pešaci treba da budu oprezniji jer se, kako navodi, iz godine u godinu ponavlja isti broj smrtnih slučajeva u saobraćaju.
“Upotreba mobilnih telefona tokom vožnje, kao i prebrza vožnja najčešći su uzroci saobraćajnih nesreća. Takođe, mislim da pešaci moraju da budu oprezni prilikom prelaska ulice. Što se policije tiče, retko ih viđam na putevima”, istakao je Saljihu.
Portparol kosovske policije Daut Hodža, naglasio je da nepažnja, neadekvatna koncentracija i prebrza vožnja spadaju u glavne uzroke saobraćajnih nesreća koje rezultiraju smrtnim ishodom.
“Dok je više od 100 ljudi poginulo na Kosovu tokom 2019. godine u saobraćajnim nesrećama, kosovska policija je procenila da je potrebno preduzeti još veće međuinstitucionalne i aktivne mere kako bi se stvorile okolnosti da se broj saobraćajnih nesreća, posebno onih sa smrtnim ishodima, dodatno smanje”, istakao je Hodža.
Prema redovnim policijskim izveštajima koji se objavljuju posle nesreće, kao i po saobraćajnim stručnjacima, najčešći uzroci koji dovode do nesreće su nepoštovanje saobraćajnih znakova, neadekvatni uslovi za vožnju, kao i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje.
Ekspert za saobraćaj Nol Deda, ocenio je da državni organi na Kosovu nisu stvorili odvojene sektore koji bi se bavili analizom i prevencijom saobraćajnih nezgoda.
“Kosovo nema agencije za bezbednost saobraćaja na putevima, niti agencije koje bi se bavile istragom nesreća, njihovim faktorima, kao ni preventivnim merama. Ne preduzimaju se mere predostrožnosti, osim izdavanja saobraćajnih kazni u slučajevima prebrze vožnje”, ukazao je Deda.
Direktor Klinike za hitne slučajeve Univerzitetskog kliničkog centra Kosova Basri Lenjani, naglasio je da je tokom 2019. godine došlo do povećanja broja pacijenata koji su zatražili lekarsku pomoć usled saobraćajnih nesreća.
“Klinika za hitne slučajeve primila je hiljade povređenih građana, koji su transportovani iz drugih gradova, zbog nedostatka adekvatne medicinske usluge, zahtevajući usluge u Centru, odnosno na Hitnoj klinici. Stoga, imali smo povećan broj pacijenata sa nezgodama. U odnosu na prošlu godinu, broj je bio veći, ali ono što razlikuje prošlu od ove godine je to što je na Klinici za hitne slučajeve najmanji broj žrtava”, objasnio je Lenjani.
Državna revizorska kancelarija, predstavljajući izveštaj o performansama “Bezbednost u saobraćaju na putevima”, ukazala je, da je bezbednost u saobraćaju jedan od najvećih problema na Kosovu.
