“Trošimo novac na čokoladu, a kući nemamo para ni za hleba. Ne znam šta radimo, mislim da smo mi ludaci. Naručeno je još 100 slika za muzej. Ovo što radimo nije normalno. Država nam ne funkcioniše…”
Ova dramatična upozorenja, teške optužbe na račun Vlade, nisu sročili pretstavnici makedonske opozicije. Izrekao ih je, privatno, ministar finansija Zoran Stavrevski, potpredsednik Vlade, jedan od najbližih saradnika premijera Nikole Gruevskog i njegov venčani kum.
Paralela sa čokoladom i hlebom podseća na frazu “nek’ jedu kolače”, koju je navodno izrekla Marija Antoaneta kada su je upozorili da sirotinja u Parizu nema hleba.
Makedonija, gde zvanično ima 600.000 siromašnih, jedna je od najsiromašnijih država u svetu. Poznata je i po tome što gradi nikom potrebne monumentalne spomenike, raskošne građevine, barokne fasade, nerazumno troši novac i zadužuje se gde stigne.
Dramatična upozorenja ministra finasija o čokoladi i hlebu, navedena po sećanju, zabeležena su na snimcima njegovih privatnih razgovora sa minstarkom policije Gordanom Jankulovskom.
Stavrevski se na snimcima koje su, u okviru skandala stoleća sa masovnim prisluškivanjem objavili opozicioni socijaldemokrati, žalio da ovako rasipničko trošenje para ne bi izdržala ni Amerika.
Iz šupljeg u prazno
Ministar Stavrevski je odmah, pošto su javno objavljeni njegovi privatni razgovori snimljeni u okviru prisluškivanja više od 20.000 ljudi koje su, prema tvrdnjama opozicije, organizovali premijer Gruevski i njegov bratanac i šef Državne bezbednosti Sašo Mijalkov, demantovao je da država ima problema sa finansijama. Tvrdi da je budžet u dobroj kondiciji i u okviru planiranih prihoda i rashoda.
Podaci, čak i oni zvanični, ne mogu, bar ne u potpunosti, da potvrde ove navode. Spoljni dug vlade Makedonije je 2,1 milijarde eura, što je oko 70 posto BDP-a. Dug vlade prema domaćim poveriocima koji konstantno raste, sa 1,2 milijardi eura, iznosi preko 40 posto BDP.
Presipanjem iz šupljeg u prazno unutrašnji dug stalno raste i vlada premijera Gruvskog samo u prvoj polovini ove godine treba domaćim poveriocima i kreditorima da vrati oko 400 miliona eura.
Ministar finansija Stavrevski je i zvanično objavio „strategiju“ kako da se stari dugovi vrate novim zaduživanjima kod, manje-više, istih poverioca.
Ministarstvo finansija je samo za prvu polovinu ove godine planiralo 12 novih „redovnih“ zaduživanja koji se zovu aukcije za zapis državnih obveznica.
Prosečno su planirana po dva nova zaduživanja mesečno, a termini se podudaraju sa rokovima za vraćanje dospelih dugova. Ukoliko ne sakupi dovoljno novca Vlada organizuje i vanredne aukcije-zaduživanja.
Vraćanje dugova novim dugovima, koje oduvek vodi u nove još veće dugove, je zvanična strategija vlade Gruevskog koja planira da javni dug 2017. godine podigne na 50 posto BDP-a. Tu je, navodno, granica umerene zaduženosti, a limit unutrašnjeg duga postavljen je na 60 posto BDP-a.
Menadžiranje dugova sipanjem iz šupljeg u prazno počelo je pre par godina, a glavni poverioci su banke, penzioni fondovi, osiguranja i štedionice.
Raskoš za sirotinju
Zaduživanje, koje je u početku bilo kratkoročno, vlada “strateški” pomera na duže rokove i već nudi obveznice na 15 godina. Time svoje dugove i račune za prekomerno i često nerazborito trošenje vlada Gruevskog prebacuje na iduće generacije
Dugoročan i spoljni dug vlade popeo se na preko 70 posto BDP-a, tako da će i on, uglavnom, biti ostavljen u nasleđe idućim pokoljenjima.
Ukupni dug Makedonije prema inostranstvu iznosi čak 5,7 milijardi eura, ali se sada, odvojeno iskazuju dugovanja za koje Vlada nije dala garancije, kao i zaduživanja stranih firmi.
Eksperti nisu jedinstveni u oceni gde su granice spoljnog i unutrašnjeg zaduživanja koje brzo, planirano i konstantno raste. Slažu se, međutim, da se sredstva od zaduživanja po svim osnovama moraju koristiti produktivno, a ne za pokrivanje starih dugova i za tekuće potrebe. To je glavni i najveći problem Makedonije povezan sa zaduživanjem.
Sredstva se, uglavnom, koriste neproduktivno, a najeklatantniji primer je projekat Skopje 2014, već poznat u svetu po nerazboritom i rasipničkom trošenju para građana jedne od najsiromašnijih država u svetu.
Pare su potrošene za raskošne „stilske“ administrativne građevine, spomenike skulpture u centru Skopja, koji više ni njegovi stanovnici ne mogu da prepoznaju i gde se na sve objekte nalepljuju nove lažne barokne fasade.
Zvanično, za ovaj projekat, koji još nije završen, ko zna šta će se još graditi, potrošeno je preko 200 miliona eura. Nezvanične procene su da je do sada potrošeno najmanje pola milijarde eura.
Ogroman novac je trošen na nepotreban raskoš u uslovma kada je i prema zvaničnim podacima gotovo trećina od oko dva miliona stanovnika siromašno.
Procenjuje se da je broj siromašnih daleko veći, a prema podacima Svetske banke oko 180.000 stanovnika imaju samo 40 denara (manje od jednog dolara) dnevno.
Skopje 2014 je najeklatantniji, ali ne i jedini projekat Vlade premijera Gruevskog za nenamensko i neproduktivno trošenje para. Ogromna sredstva iz budžeta izdvajaju se za plaćanje odavno preglomazne državne administracije. Državna tajna je koliko ljudi radi u administraciji, a najavljeno je zapošljavanje još novih 3.000.
Milion eura za prevod strane literature
Teško je pobrojati sve neproduktivne projekte Vlade premijera Gruevskog. Najvidljivije su kampanje Vlade i vladajuće partije, što dođe na isto, kojima se marketinški, često na granici kiča, populistički propagiraju vlada i premijer.
Ove, kao i posebne, isto tako, neproduktivne kampanje vlade, služe za korumpiranje medija. Podaci su tajna, ali pouzdano se i za ove projekte odlivaju deseci miliona eura godišnje.
Rasipničko, neproduktivno i nerazbvorito trošenje narodnih para, bez polaganja računa građanima, kao i podaci o unutrašnjem i spoljnom zaduživanju, objašnjavaju privatno jadanje ministra finansija o čokoladi i hlebu. Čokolada koju pominje je gorka, simbol rasipništva u državi siromašnih.
Vlada Gruevskog je posle otkrivanja masovnog prisluškivanja u ozbiljnoj krizi, delegitimirana podacima o izbornim falsifikatima, gotovo svakodnevno gubi poverenje građana. Kao da se ništa ne događa nastavlja sa uobičajenim neproduktivnim rasipničkim trošenjem.
Saopšteno je ovih dana da će milion eura biti utrošeno za prevod strane literature, projekat kojim se premijer Gruevski često hvali. Novac je trebalo prenameni za pomoć stanovnicima koji su pretrpeli ogromne štete od poplava i poljoprivrednicima koji će ove godine ostati bez letine i bez prihoda.
Knjige su mogle da sačekaju bolje dane. Tako je kada vlast novac troši na čokoladu, a sirotinja nema ni za hleb.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
