Teško je, ustvari gotovo nemoguće, zamisliti žiri „Zvezda Granda“ bez Dragana Stojkovića Bosanca. Iako u ovom popularnom muzičkom takmičenju učesnike ocjenjuju imena poput Šabana Šaulića ili Ane Bekute, kompozitor i harmonikaš iz Konjica, na neki način, vodi glavnu riječ i upravo njegovo mišljenje ima posebnu težinu i najviše ga uvažava i sam Saša Popović.
Često mu prigovaraju da navodno favorizuje pjevače iz Bosne i Hercegovine, ali on na početku razgovora za “Faktor“ kaže da nije tako.
Dodirne tačke
– Uvijek sam objektivan! Pokušavam da to budem i mislim da mi uspijeva. I ove sezone imamo Bosanaca i Hercegovaca, ali moram priznati da smo proteklih godina iscrpili kvalitet, što je razumljivo. Sada tek počinje pravo takmičenje. Ono što je Saša naprimao na audicijama, pokušali smo da sredimo i da ostanu najbolji. U ovoj sezoni ima nekoliko dobrih pjevača iz BiH. Faruk Duran je odličan, ali imam jednu zamjerku − stalno šuška. Vidi se da je iz Sarajeva – kaže Stojković. Dobar je i Alen Kadić iz Jablanice.
Kako kaže, rijetko se nakon snimanja druži s članovima žirija, ali i s kolegama s estrade uopće.
– Iskreno, naš je posao pomalo čudan. Mi, ako nemamo nekih dodirnih poslovnih tačaka, u suštini se i ne viđamo. Dok snimamo i radimo, i zavisimo na neki način jedni od drugih, onda se i družimo. Tada su pjevači skloni da me zovu kume, brate i to je tako dok ne završimo album. Kada se završi – kud koji, mili moji! U principu, čujem se malo sa Snežanom Đurišić i Anom Bekutom. Tu su još Aca Ilić, Biljana Jeftić, Nada Obrić, Halid Bešlić, Šerif Konjević i tu se priča o druženjima s kolegama završava – kaže harizmatični kompozitor.
Bosanac ističe da je estrada najbolje ogledalo stanja u cijelom regionu.
Tehnička pomagala
– Za vrijeme Jugoslavije bila je jaka konkurencija, s malo tehničkih pomagala. Ko je znao bolje i ljepše da pjeva, mogao je i biti dijelom muzičke scene. Nije se moglo lako ući sa strane u estradu. Sadašnje stanje nastalo je kada je postala muzika sirotinje, kada se kompjuter počeo da koristi u svrhu pravljenja finalnih snimaka, a ne demo snimaka. Svaka poluprostitutka, koja bi da nešto opere iz prošlosti, može da gradi muzičku karijeru. One žele da se bave prostitucijom, a da joj paravan bude estrada. Takva osoba nađe sponzora, obradi se njeno mjaukanje, stavi na YouTube i društvene mreže i ona postane pjevačica – ogorčen je Bosanac.
Dragan je sretan što je njegovim stopama krenula i kćerka Aleksandra Džidža Stojković.
– To mi je sasvim normalno. Ona voli da pjeva, ima kvalitete i normalno je da je podržim. Užasavam se priča svojih kolega koji kažu da ne bi željeli da im djeca budu dio estrade. Ne znam koji je to nečasni posao, kojim se onda oni bave? Zamisli jednog doktora koji kaže − ne bih ja da moj sin bude doktor, ili da to isto uradi inženjer – pita se Stojković.
Uspješni kompozitor i harmonikaš kaže da se muzikom počeo baviti iz ljubavi i da bez nje teško može zamisliti život.
– Glupo mi je kada čujem Zoricu Brunclik ili nekog drugog kada kažu da su bili željni hljeba i počeli su pjevati!? Pa što nisu išli u fabriku, ako su bili željni hljeba. Lažu svi koji kažu da nisu imali šta da jedu u to vrijeme! Za vrijeme Tita “Bog je hodao po zemlji“. Ja sam studirao i paralelno se bavio muzikom, a nisam bio željan ničega. Po završetku fakulteta nastavio sam se baviti muzikom – kaže član žirija “Zvezda Granda“.
Odmor uz pecanje
U slobodno vrijeme Bosanac voli da se odmara pecajući.
– To je moja druga velika ljubav. Odrastao sam na Neretvi, a da li sam najbolji pecaroš na estradi, ne mogu tvrditi, ali najviše volim Neretvu i njenu plavu boju. Ne dam nikom preko sebe! Šaban Šaulić peca na Dunavu i Savi, koje ja zovem glibave rijeke. Kada upecaš ribu, ona se čuje na mulj, a ja to ne volim. Nema ništa bez pastrmke i onog kamena iz Neretve. U Neretvu odeš u prljavim patikama, a vratiš se u čistim! Na Dunav odeš čist, a kada se vratiš, dva dana se moraš šmrkom prati – kaže iskreni Stojković.
