Ovo je jedna veoma tužna ispovjest majke koja je sve raztužila zbog nedostatka njene djece . Njene riječi oslikavaju život svake majke koja pati za djecom kad se rastaje sa njima .
Trpila je majka svašta dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu sreću , svaku suzu, da mi nikada ne budete gladni, žedni, bolesni i bosi .Dok sam vas ljuljala na svojim rukama , moje suze su bile radosnice, svu svoju ljubav majka je vama podarila.
Majka je radila , na leđima mnogi teret nosila, kroz život se za vas borila.Molila sam Boga samo za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put i da vam pružim svu ljubav i pažnju…Eh, djeco moja draga…nevjerovatno kako su se brzo godine nizale, mislila sam da više neću imati suza.
Vidim vrijeme je učinilo svoje, svi ste otišli svojim putem , a ja, ostala sama, da čuvam i gledam vaše slike, da pazim na vaše ognjište .
_Majka je danas kao i prije zadovoljna sa komad hljeba , nisu moje suze od bolesti i gladi krenule , već od samoće i tuge.Moje su vas oči željne , moje ruke žele da vas grle. Plače majka i briše suze svoje dok doziva djecu da dođu jer ne može majka samoću da izdrži više…
