A u igri ih je osam. Mi smo istražila koji od njih ispunjavaju odnosno ne ispunjavaju uslove za ovu poziciju.
Postavljanje SNSD-ovog čovjeka značilo bi kraj nezavisnosti RAK-a, strahuje opozicija u RS-u. Lazar Prodanović, poslanik u državnom Parlamentu, isključiv je u tvrdji da će direktor RAK-a biti Srbin iz RS-a. U Dodikovoj stranci računaju na navodni dogovor s SDP-om, ni iz ove partije poručuju dogovora nema.
Damir Hadžić, ministar prometa i komunikacija BiH na ovu temu dao je jasan stav svoje stranke : “Ako treba da se zaustave određena imenovanja, jer stoji jako puno stvari i u Vijeću ministara zbog neslaganja ministara iz RS-a, očuvat ćemo mi taj trend, dakle nećemo vršiti bilo kava imenovanja. Nema rezervacije za bilo koga, a posebno predstavnika nekog naroda.
SNSD-ove želje ne podržava ni opozicija iz RS-a”.
Pridružio mu se i Mladen Bosić, predsjednik SDS sasličnim stavom: ” Dodik ne skriva da želi da stavi pod svoju kontrolu RAK. To predstavlja dodatnu mogućnost pritiska na medije. Pod apsolutnom kontrolom, drži javni servis u RS-u, a smetaju mu nezavisni mediji i ja se pribojavam da je obračun s njima preko RAK-a Dodikov cilj. Ako on postavi svog čovjeka, od nezavisnosti RAK- a nema ništa.”
Ono o čemu govori Bosić potvrdilo nam je više izvora iz Dodikovog SNSD-a. Na jednom od unutarstranačkih sastanaka Dodik je svojim saradnicima poručio da neće odustati od imenovanja svog čovjeka na ovo mjesto. Naš izvor dodaje kako je Dodikova namjera da preko direktora RAK-a izvrši pritisak na televiziju BN koja je jedan od rijetkih medija u manjem entitetu koji otvoreno kritikuje vladajuću strukturu. Dodik je stranačkim kolegama potvrdio i kako nije zaboravio svojevremene napade FTV-a, ali da bi putem svog čovjeka u RAK-u i definitivno zaustavio uspostavu korporacije javnih servisa.
Dodik ne mari za stručnu sposobnost kandidata, a ona je itekako bitna. Naime ključni uslovi za direktora RAK-a su: pet godina relevantnog rukovodećeg iskustva u oblasti telekomunikacija, odnosno u oblasti emitovanja, da se zvaničnici na zakonodavnim ili izvršnim funkcijama na svakom nivou vlasti, ili članovi tijela političkih stranaka ne mogu predložiti za generalnog direktora, te da generalni direktor ne smije imati nikakve finansijske odnose s operaterom telekomunikacija ili emiterom.
Od osam kandidata, koliko ih je ušlo u posljednji krug, četiri ne ispunjavaju ove uslove.
Srđan Rajčević trenutno je na poziciji direktora Agencije za informaciono društvo RS-a, što ga čini nosiocem izvršne funkcije na entitetskom nivou. Ne ispunjava ni uslov od najmanje pet godina traženog radnog iskustva u oblasti telekomunikacija. Mladen Mrkaja pomoćnik je ministra u Sektoru za informatiku u Ministarstvu sigurnosti BiH, a nema ni traženo rukovodeće iskustvo.
Vladimir Marčeta na poziciji je predsjedavajućeg Upravog odbora BHRT-a i predsjedavajućeg odbora javnog RTV sistema BiH.
Četvrti kandidat koji ne ispunjava uslove je Radenko Udovičić. On je član UO RTVFBIH, kojeg imenuje državni Parlament.
Kandidatura Milan Trivića je sporna zbog činjenice da obanša funkciju direktora BHRadija 1, dok 62-godišnja Gordana Trapara pomoćnica direktora sektora za frekfencije u RAK-u nema iskustva u rukovodstvnim poslovima.
Najozbiljniji kandidati su tako direktor sektora za frekfencije u RAK-u Siniša Petrović i aktuelni direktor RAK-a Kemal Huseinović.
I dok Vijeće RAK-a užurbano radi na provjeri kandidata, politika Milorada Dodika po svaku cijenu u izbornoj godini želi ovladati RAK-om i tako disciplinovati njemu neposlušne medije.
