Istraživači iz Glazgova otkrili su da genetski profil majke najverovatnije u najvećoj meri određuje koliko će njena deca biti pametna i da otac možda nema uticaja na pamet deteta, piše Independent.
Verovatnije je da će žena detetu preneti gen inteligencije jer se prenosi putem X hromozoma. Osim toga, naučnici sada veruju da geni za napredne kognitivne funkcije koji se nasleđuju od oca mogu automatski da se deaktiviraju.
Naučnici smatraju da kategorija gena poznatih pod imenom ‘uslovljeni geni’ funkcioniše samo ako u pojedinim slučajevima dolazi od majke i u drugim slučajevima od oca. Veruje se da je inteligencija jedna od karakteristika koja se prenosi uslovljenim genima koji dolaze od majke.
Laboratorijske studije na genetski modifikovanim miševima otkrile su da su oni s većom količinom majčinih gena razvili veće glave i mozgove, ali manja tela. Oni s većom količinom očinskih gena imali su manje mozgove i veća tela.
Istraživači su identifikovali ćelije koje su sadržale samo majčinske ili očinske gene u šest različitih delova mišjeg mozga, koji su kontrolisali različite kognitivne funkcije, od navika u ishrani do pamćenja.
Ćelije s očinskim genima nakupile su se u delovima limbičkog sistema koji učestvuje u funkcijama kao što su seks, hrana i agresija. ALi, istraživači nisu pronašli očinske ćelije u cerebralnom korteksu, mestu gde se događaju najnaprednije kognitivne funkcije, kao što su zaključivanje, raduđivanje, jezik i planiranje.
Istraživači su otkrili su da teorije koje su ekstrapolirane iz studija sprovedenih na miševima važe u stvarnosti kada su intervjuisali 12,686 osoba između 14 i 22 godine starosti svake godine od 1994. godine do danas.
Uprkos tome što su uzeli u obzir nekoliko faktora, od stepena obrazovanja ispitanika do njihove rase i društveno-ekonomskog statusa, tim je otkrio da je i dalje najbolji predviđač inteligencije deteta IQ majke.
Doduše, istraživanje je takođe utvrdilo da genetika nije jedini faktor koji utiče na inteligenciju – smatra se da je samo 40 do 60 odsto inteligencije nasledno i da na drugi deo utiče okruženje.
Isto tako, otkriveno je da majke igraju izuzetno važnu ulogu u negenetskom delu inteligencije, a pojedine studije sugerišu da je povezanost majke i deteta blisko povezana s inteligencijom.
Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu otkrili su da je stabilna emotivna veza između majke i deteta ključna za rast pojedinih delova mozga. Nakon analiziranja načina na koji se grupa majki odnosila prema svojoj deci tokom sedam godina, istraživači su otkrili da su ona deca koju su majke emotivno podržavale i kojima su intelektualne potrebe ispunjene imala u proseku 10 odsto veći hipokampus s 13 godina od dece čije su majke bile emotivno udaljene. Hipokampus se povezuje s pamćenjem, učenjem i reagovanjem na stres.
Smatra se da snažna veza s majkom detetu pruža osećaj sigurnosti, koji mu dozvoljava da istražuje svet i daje samopouzdanje da rešava probleme. Osim toga, predane i obazrive majke češće pomažu deci u rešavanju problema i tako im pomažu da ostvare svoj puni potencijal.
Naravno, uloga očeva u razvoju inteligencije deteta nije zanemarljiva, budući da ceo niz drugih faktora – kao što su intuicija i emocije – koje deca mogu da naslede od očeva, takođe utiču na razvoj inteligencije.
