Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da će mere reciprociteta prema Srbiji biti primenjene shodno rezoluciji Skupštine Kosova od 7. decembra 2011. godine a da će dijalog biti nastavljen na osnovu druge rezolucije koju će pripremiti aktuelna vlada i predložiti na usvajanje kosovskom parlamentu, prenela je danas Koha ditore.
Po navodima dnevnika, Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova zahtevali su da to budu principi na osnovu kojih će biti vođen dijalog sa Srbijom.
Rezolucija iz 2011. godine ima tri tačke, od kojih prva obavezuje Vladu Kosova da prema Srbiji preduzme mere punog reciprociteta na političkom, ekonomskom i trgovinskom planu.
Tačkom dva se obavezuje kosovsko Ministarstvo trgovine i industrije da podstiče i vodi saradnju sa domaćim proizvođačima i drugim trgovinskim preduzećima za pronalaženje zamene za srpske proizvode dok se tačkom tri od vlade zahteva da ojača sve državne mehanizme da bi se obezbedilo striktno ostvarivanje mera reciprociteta.
Nekoliko meseci posle usvajanja te rezolucije, tadašnji premijer i aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači predao je parlamentu a poslanici usvojili drugu rezoluciju koja je praktično stavila van snage reciprocitet sa Srbijom.
U Ministarstvu spoljnih poslova Kosova potvrđeno je dnevniku da na merama reciprociteta radi kabinet premijera Aljbina Kurtija koji je ranije izjavio da će uvesti “puni politički, ekonomski i trgovinski reciprocitet” u odnosu na Srbiju čime će biti zamenjena taksa od 100 odsto na uvoz srpskih proizvoda.
Skupština Kosova usvojila je 15. decembra 2018. godine rezoluciju o dijalogu sa Srbijom koja je predviđala formiranje nove državne delegacije koja bi imala ovlašćenje da odlučuje o dijalogu, ali i da konačni sporazum bude pitanje odlučivanja na konsultativnom referendumu na Kosovu.
Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova su tada kao opozicija podneli Ustavnom sudu Kosova zahtev za ocenu ustavnosti rezolucije koja je potom stavljena van snage.
U koalicionom sporazumu koji su potpisali Samoopredeljenje i DSK stoji da će dijalog sa Srbijom voditi premijer, shodno ustavnim ovlašćenjima, kao i da kosovski parlament treba da usvoji rezoluciju o dijalogu za čije usvajanje treba obezbediti dvotrećinsku većinu u parlamentu.
U sporazumu se navodi i da teme dijaloga ne mogu biti pitanja koja se odnose na teritorijalni integritet Kosova, suverenitet, unutrašnje uređenje zemlje, unitarni karakter ili stvaranje trećeg nivoa vlasti u opštinama sa srpskom većinom.
