To što su ga zbog bolesti zadobijene u ratu doktori proglasili mrtvim, nadležne danas puno ne interesuje. Džabe, kaže, i dokaz o smrti prebačen je sa treće na sedmu kategoriju invalidnosti.
Boško Gvozdić za ATV priča da, zbog bolesti, svakog dana sam sebi četiri puta daje insulin da bi ostao živ. Četrdeset posto je slijep – ne vidi na lijevo oko. Ni sam ne zna odakle mu novac za lijekove, jer mu je revizijom invalidnina sa 645 maraka smanjena na 92 marke. Odlučio je da na sudu traži pravdu. Okružni sud u dva navrata donosi presudu u njegovu korist, ali Ministarstvo rada, kaže, odbija da ga vrati na prijašnju kategoriju.
Komentara nema iz Ministarastva rada i boračko-invalidske zaštite, ali ni od ministra Petra Đokića, koji je zauzet stranačkim obavezama.
Zauzet će biti i Boško Gvozdić, kaže, već je skupio punu fasciklu otpusnih lista iz nekoliko bolnica. Sve to, zajedno sa presudama i dokazom o smrti pokazaće, kaže, kome god bude trebalo, samo da istjera pravdu.
