Iako preostali meštani Babljaka ne slave Đurđevdan kao krsnu slavu, ovaj dan godinama unazad obeležavaju različitim običajima koji se vezuju za ovaj praznik.
Denići su jedna od malobrojnih srpskih porodica u Babljaku. Domaćica Miloratka nas je srdačno dočekala. Iako su je godine već pritisle, običaje za Đurđevdan ne preskače, priseća se kako se ovaj praznik u selu nekada proslavljao.
“Obeležavamo ga, mesimo sve što treba za Đurđevdan. Ranije smo išli da beremo travu za stoku, za krave, svinje, ovce to smo imali. Vrbu skupimo, zakitimo sve prozore, vrata i kuću. Za Đurđevdan ustanemo rano, okupamo se pre sunca, devojke, žene, imali smo pšenicu, raž, odemo tamo češljamo se da nam kosa raste kao raž, tako smo sve to radili”, kaže Miloratka.
Miloratka i Rajko vratili su se 2004. godine u rodni Babljak. Nastavili su život kao i ranije, u njihovoj kući oduvek su se poštovali praznici. Iako je većina domova sada napuštena, oni neće zaboaviti tradiciju.
“Imamo u livadi vrbu, uzmemo koprivu, okitićemo avliju i sve to po starome. Mi stare običaje ne zaboravljamo, mi i dalje obeležavamo po našem, naša tradicija je to. Čovek ako nema veru ne može da postoji kao čovek, ako poštuješ svoju veru, poštuješ i drugoga”, kaže Rajko Denić.
Deca i unuci ih redovno obilaze, tada su najsrećniji. Navode da su dobrosusedski odnosi u ovom selu veoma dobri.
“Mi smo ovde četvoro i gore kod stanice četvoro, eto to je što je ostalo. Sa komšijama Albancima se lepo slažemo. Tu mi je komšinica, verila je snaju za sina, imali su veliki šator, pesma, vesele se svi. Kad su im otišli gosti doneli su mi baklavu, pun tanjir, sok, kažu izvinite što smo vam pravili galamu, a mi svi znamo šta je radost”, kaže Miloratka Denić.
Da je tako potvrdio nam je i Bajrami Remzis koji se nedavno doselio ovde. Bavi se građevinom, od koje kako kaže može da se zaradi. U mladosti se bavio fudbalom, tu je stekao puno prijatelja.
“Ja idem, žena mi je malo bolesna, oni dolaze, pijemo kafu, zatraže nešto kad im treba. Tako super je, nema lose ništa”, rekao je Remzis Bajrami.
Dan kada Babljak postane centar okupljanja raseljenih Srba iz ovog mesta, a koji i preostali meštani sa nestrpljenjem iščekuju praznik Svete Trojice.
