“Dečko mi je otišao na službeni put prije nedjelju dana. Čujemo se svaki dan nekad i po dva puta.Sinoć se nešto iznervirao i zamolio me da mu pošaljem neku svoju sliku jer kako on kaže samo ja mogu da ga smirim.Ali ja ne bih bila ja da ga poslušam. Ne da meni đavo mira i ja ga pozovem video pozivom. Čovjek nije skontao pa se javio kad ono on u izlasku sa negovom koleginicom.I ja ga pitam šta je bilo, a on kaže da se iznervirao zato što nisu mogli da uđu u klub, a koleginica dobacuje:,,Nemoj da lažeš djevojku je*o te, kaži joj da smo zajedno već 3 mjeseca i da nisi na službenom putu”. Ja se pravim da nisam čula i nastavim ja sve lijepo.
Sutra odem u firmu i pitam direktora tj. mog druga iz srednje i sa faxa gdje je ovaj i kakav sl put. Čovek se iznenadio kada sam ga pitala i rekao da je on na godišnjem odmoru i da ga nije najavio nego da je pustio zato što je rekao da ide sa devojkom na odmor, a ovaj skontao samnom.Žao mi je jer sam mu vjerovala. Kad se vrati naći će stvari ispred vrata.”
