Približio se dan kada će Luka Modrić prestići Darija Srnu i postati rekorder po broju nastupa za reprezentaciju Hrvatske. U intervjuu za Anadolu Agency (AA), legendarni fudbaler Hajduka, Šahtjora i Kaljarija, kaže da se uopšte ne opterećuje tim podatkom i da je punih 16 godina imao privilegiju da bude deo jedne predivne fudbalske familije.
„Kad se rodite tamo gde sam se ja rodio i kada postanete svesni da je fudbal vaše osnovno zanimanje, imate dve želje – prva je da zaigrate za Hajduk, a druga da obučete dres hrvatske reprezentacije. Ja bih menjao sve svoje klupske trofeje da sam mogao da budem sa momcima na Svetskom prvenstvu 2018. Tolika je naša ljubav i naša zajednička snaga. Nekako sam uvek mašio za dve godine. Ušao sam u reprezentaciju dve godine posle trećeg mesta u Francuskoj, oprostio sam se dve godine pre srebrne medalje u Rusiji. Ali, nije mi žao. Ljudi moji, sva deca sanjaju o bar jednom nastupu za nacionalni tim, ja sam 134 puta bio najsrećniji čovek na svetu. Od toga, preko 60 puta sa kapitenskom trakom, prvi među jednakima. Zato za mene reči ’Hrvatska’ i ’rekord’ nikako ne mogu da se dovedu u isti kontekst. Kada osetite taj grb na grudima i čujete zvuke himne, ne postoji lepši trenutak u životu“, rekao je Srna.
Da je mogao da bira igrača koji će mu preoteti rekord, ne bi izabrao bolju soluciju.
„Luka je istinski ’fenomeno’ i to govori dovoljno o njegovom fudbalskom majstorstvu. Tvrdim da je to najveći igrač svih vremena na našim prostorima. Mislim na ceo region. U rangu sa Dejom Savićevićem, Piksijem Stojkovićem, Davorom Šukerom… svaka čast svima, ali Luka je broj jedan. Ta glava, taj karakter… Osvajač Zlatne lopte, tri puta pobednik Lige šampiona, drugi sa Hrvatskom na Svetskom prvenstvu… Znači, kapa do poda. Luka je moj porodični prijatelj, družimo se kad smo u Zagrebu, letujemo zajedno…“, rekao je.
Još jedan član fantastične generacije “vatrenih” izaziva posebne simpatije kod Darija Srne.
„Mario Mandžukić je čudo od igrača. Da nije takav kakav jeste, ne bi nikada napravio karijeru. To je jedan fajter koji ne ’benda’ nikoga dva posto. Znači, njega na dan utakmice ne diraj, u svom filmu je, muzika… i meni samo kaže podbodi je na drugu stativu. Ako slučajno centriram na prvu, samo pratim njegovu reakciju, obavezno maše rukom i ljuti se. Dakle, podbodi mu je na drugu, da on skoči, da se nasloni na igrača i sve će biti super. On jeste napadač, ali je u isto vreme najbitniji igrač u odbrani svoje ekipe. Njegovim dolaskom u Milan, drastično opadaju šanse Crvene zvezde da može do senzacije u Ligi Evrope. Inače, Mandžo je obećao Nutelu mojoj deci i kada vidim njegovo ime na displeju, telefon prosleđujem mojoj Kasiji. Već šest godina govori ’zaboravio sam, ne radi DHL, ne mogu poslati…(smeh)“, dodao je Srna.
Srna se po završetku igračke karijere posvetio funkciji sportskog direktora u Šahtjoru iz Donjecka, a voleo bi više od svega da se njegov Hajduk vrati na staze stare slave.
„Hajduk je moja duša, moje srce. Za mene najveći klub u regionu i mnogo me boli kad vidim šta se trenutno dešava na Poljudu. Mi navijači nikada nećemo izgubiti veru, Hajduk je naša ljubav, s tim smo se rodili, s tim ćemo i umreti. Ponosan sam što sam šest godina bio deo te familije, što sam osvojio ’Hajdučko srce’, jedno od najdražih priznanja u celoj karijeri. Sećam se svakog detalja sa debitantske utakmice protiv Šibenika, uveo me je gospodin Matković kod rezultata 1:0 za protivnika… čim sam ušao, iznudio sam neki faul iz kojeg je Leko izjednačio na 1:1. Imao sam pet minuta kasnije ’jedan na jedan’ sa Piplicom i nisam dao gol. Posle je Torcida ušla na teren, utakmica je prekinuta i spavali smo 2-3 dana na stadionu. Eto, tako je protekao moj debi u seniorskom timu Hajduka“.
Zanimljivo da je kao igrač Hajduka tresao mreže Osijeka, Varteksa, Kamengrada… ali je tek u dresu Šahtjora uspeo da se upiše i protiv ljutog rivala sa Maksimira.
„To vam je u Hrvatskoj isti rivalitet kao Zvezda-Partizan. Dok sam bio u Hajduku, nisam voleo Dinamo. Jednostavno, ne možeš, ne dozvoljava ti vera. Ali moj najbolji prijatelj i venčani kum je Dario Zohora, bivši kapiten Dinama i danas veliki navijač ‘modrih’. Bio sam mlad i lud, danas veoma respektujem Dinamo, drago mi je kada igraju lep fudbal u Evropi, kada dižu koeficijent za našu državu. Hajduk je moj klub, volim ga najviše na svetu, ali nažalost trenutno ne mogu da pariraju Dinamu. Dao sam gol i Partizanu iz slobodnog udarca. Ne bih mogao da kažem koji mi je draži. Taj protiv Dinama je bio za plasman u Ligu šampiona, a protiv Partizana za važna tri boda u grupi i ujedno prvi gol u Ligi šampiona na tom stadionu, Donbas Areni u Donjecku. Sa Zoranom Vulićem sam puno vežbao slobodne udarce, ali to je dar sa kojim se rodiš. Ne mogu svi imati ’slobodnjak’ kao Siniša Mihajlović. Nije to samo talenat, mnogo je tu napornog rada i vežbanja“, zaključio je Srna.
