U platformi “Prirodne Albanije“ određeno je da Ulcinj bude proglašen kao slobodan grad između Albanije i Crne Gore, jer dokumenti iz arhiva turske države pokazuju da je Ulcinj Crnoj Gori dat uz 100-godišnju koncesiju, rekao je čelnik liste „Prirodna Albanija” Kočo Danaj.
On je istakao da Berlinski kongres nije odlučio da Ulcinj pripadne Crnoj Gori, te da je tako nešto urađeno nekoliko godina kasnije.
Danaj, koji planira da do novembra preda peticiju sa milion potpisa zapadnim vladama da pomognu stvaranje projekta „Prirodne Albanije“, kazao je u intervjuu za „Dan“ da želi da se ukinu odluke Londonske konferencije i prizna pravni akt od 28. novembra 1912. Godine, kojim je zapravo proglašena nezavisnost Albanije u njenim prirodnim granicama.
Na pitanje da li ima kontakte sa premijerom Crne Gore Milom Đukanovićem, Danaj je odgovorio: „Ne, nemam nikakav kontakt sa premijerom Đukanovićem i njegovom strankom, ali mislim da bi crnogorski političari trebalo da pomognu Albaniji da ostvari projekat ’Prirodne Albanije’”.
On je rekao da se ne smije zaboraviti da su albanski glasovi bili od ključnog značaja za postizanje cifre od 55 odsto na crnogorskom referendumu o nezavisnosti.
„U to vrijeme Albanija je ohrabrila Albance u Crnoj Gori da glasaju na referendumu. U međuvremenu, Vlada Crne Gore Albancima ne priznaje pravo ni na opštinu Tuzi“, rekao je Danaj.
Govoreći o planu „oduzimanja“ djelova Crne Gore, kako bi oni postali dio „Prirodne Albanije“, Danaj je rekao da postoji nesporazum u regionalnim medijima u vezi ideje i realizacije tog projekta.
„Samo želimo da međunarodna zajednica poništi odluke Londonske konferencije na isti način na koji je to uradila sa konferencijom u Versaju i na Jalti. Znate da je Crna Gora bila nezavisna država do 1919. godine. Konferencija u Versaju poništila je njenu nezavisnost i stvorila državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Tih godina, u Crnoj Gori počeo je sukob ’bjelaša’ i ’zelenaša’. Ali, poslije više decenija Crnoj Gori je dozvoljeno da vrati nezavisnost i referendum je održan. Tako je popravljena nepravda koja joj je učinjena. To je upravo ono što mi želimo da se ukinu odluke Londonske konferencije i prizna pravni akt od 28. novembra 1912. godine kojim je zapravo proglašena nezavisnost Albanije u njenim prirodnim granicama od Preševa do Preveze, od Drača do Skoplja“, kazao je on.
On je uvjeren i da realizacija takve ideje neće donijeti novi rat na Balkanu, već se region stabilizovati ispravljanjem istorijske nepravde prema albanskom narodu.
Suština platforme je, kako je rekao, ujedinjenje Kosova sa Albanijom, ujedinjenje Albanije i istočne Makedonije (odnosno, 40 odsto teritorije današnje Makedonije na kojoj žive Albanci), stvaranje slobodne regije Kamerija između Grčke i Albanije, i ujedinjenje doline Preševa sa Albanijom.
Kad je riječ o podršci albanskih parlamentaraca u Crnoj Gori, Danaj je podsjetio na izjavu Vaselja Siništaja koji je javno podržao inicijativu.
„Ostali poslanici su se verbalno usprotivili ovom zahtjevu. Ali oni ga podržavaju u njihovim srcima, poput (Genci) Nimanbegua ili Dritana Abazovića“, zaključuje Danaj.
