Nakon jučerašnjih sedmih vanrednih parlamentarnih izbora, prema preliminarnim rezultatima koji ne uključuju uslovne glasove, u sedmom sazivu kosovske skupštine zakonodavnu agendu sprovodiće pet većinskih partija – Samoopredeljenje, LDK, PDK, AAK i PSD. Mandatar za formiranje vlade će najverovatnije biti Aljbin Kurti, a najveći gubitnici izbora su bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj i iz ugla srpskih partija – Samostalna liberalna stranka.
Kada su srpske partije u pitanju, apsolutni pobednik ovih kosovskih izbora je Srpska lista. Ova politička opcija ostvarila je svoj cilj i osvojila 10 od 10 poslaničkih mesta rezervisanih za srpsku zajednicu i u narednom sazivu kosovske skupštine će biti jedina srpska parlamentarna stranka (ukoliko se ne promeni nešto kada se budu i zvanično prebrojali glasovi, uključujući glasove poštom i uslovne glasove).
Isto tako, Srpska lista osvojila je ove godine više glasova nego u prethodnom izbornom ciklusu, dok se glasačko telo SLS-a prepolovilo. Ova srpska partija sa najdužom istorijom na kosovskoj političkoj sceni ostala je bez poslaničkog mesta, scenario koji bi možda izbegla udruživanjem svih partija opozicionih Srpskoj listi u jednu koaliciju.
S druge strane, po prvi put u istoriji svog političkog angažmana, Srpska lista će nakon osvojenih 98% glasova u srpskim sredinama, imati svih 10 poslaničkih mesta u Skupštini Kosova.
Prvi put vlast i prvi put opozicija
Nakon ovih izbora kosovsku političku scenu očekuju dve ogromne novine. Po prvi put, pokret Samoopredeljenje će imati priliku da sa 25% osvojenih glasova obezbedi potrebnu prostu većinu u Skupštini i formira vladu, a isto tako, po prvi put, stranka sa najdužom istorijom u vlasti na kosovskoj političkoj sceni, PDK, može otići u opoziciju. Zapravo, prema najavama lidera PDK, ova stranka će sasvim sigurno nova politička dešavanja na Kosovu pratiti iz opozicije.
„Zajedno sa PDK radio sam naporno kako bih osvojio ove izbore, ali ipak nismo ostvarili pobedu. Građani su rekli svoje i mi to prihvatamo. PDK prelazi u opoziciju ali nastavljamo da služimo narodu i državi,“ rekao je sinoć Veselji na konferenciji za medije na kojoj je priznao poraz, prenosi Kallxo.
PDK je na ovim izborima osvojila 21% glasova.
Daleko zadovoljniji rezultatima bio je sinoć lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, kojem će kosovski predsednik Hašim Tači najverovatnije morati da ponudi ulogu mandatara.
„6. oktobra 2019. godine počeo je treći entuzijazam (neki mediji, poput Gazete Express navode „oslobođenje“ prim.red) u našoj zemlji i u našem narodu. Prvo je bilo oslobođenje 1999. godine, drugo je proglašenje nezavisnosti 2008. godine, a sada je treći oktobar 2019. godine. Novi talas ojačaće našu republiku i pružiti razvoj i jednakost svima vama. Danas ste glasali za spas naše države od porobljavanja, čime se nije dozvolilo da ova drama porobljavanja ima tragičan kraj. Otvaramo novo poglavlje sa belim stranicama i toplim srcem. U našoj vladi nema guvernante. Boriće se protiv lopova, vršiće se istrage, suditi i osuđivati gde god da se nalaze“, rekao je on na proslavi pobede Samoopredeljenja na trgu, prenosi Koha.
Najveći gubitnici
S druge strane, iako je odbio da prizna poraz, najveći gubitnik ovih izbora je upravo bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj.
Koalicija AAK i PSD Špenda Ahmetija, na ovim izborima prošla je lošije i od najoptimističnijih predviđanja predizbornih anketa i osvojila 11% glasova.
Bivši kosovski premijer, zbog čije ostavke podnete jula ove godine je i došlo do raspisivanja prevremenih izbora, nije uspeo da kapitalizuje na političkoj popularnosti koju je, bar kako se činilo, dobio nakon uvođenja taksi na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a potom i nakon poziva Specijalnog suda za ratne zločine da da iskaz u svojstvu osumnjičenog.
Ipak, kako je rekao sinoć, on ne žali zbog odluke da da ostavku i uveren je da je to bio pravi potez.
Favoriti ipak na drugom mestu
Pored toga što su rezultatima ovih izbora stranke ratnog krila najverovatnije poslate na opozicionu klupu, minuli izbori su kosovskoj političkoj sceni doneli još jednu novinu – prvu ženu, kandidatkinju za premijerku.
Vjosa Osmani, kandidatkinja za premijerku LDK, partije koja je u predizbornim anketama imala blagu prednost u odnosu na Samoopredeljenje, po objavljivanju preliminarnih rezultata tu prednost je isto tako izgubila za nešto više od 5.000 glasova, odbila je da imenuje pobednika izbora pre uračunavanja uslovnih glasova i glasova iz dijaspore.
„Saglasni smo da večeras nije moguće proglasiti pobednika i sačekaćemo da se svi glasovi prebroje. Kako stvari stoje, konačan rezultat odrediće glasovi dijaspore i uslovni glasovi,“ reka je Osmani na konferenciji za medije, prenosi Koha.
Postizborna koalicija LDK i Samoopredeljenja realna
Dve prvoplasirane većinske partije na ovim izborima, Samoopredeljenje i LDK, bile su blizu formiranja i predizborne koalicije. Pregovori su propali ne toliko zbog ideoloških razilaženja koliko zbog procena obe partije da uživaju najveću podršku glasača, te da im stoga sleduje premijerska pozicija.
U tesnoj trci, do prvog mesta se ipak dokopao Kurti i iako će on imati prednost pri odabiru koalicionih partnera, razlika u broju glasova je tako mala da se možda neće ni odraziti na broj mandata koje su ove partije osvojile.
Prema preliminarnim rezultatima, u zavisnosti od toga da li će koalicija NISMA-AKR nakon objave konačnih rezultata preći cenzus, Samoopredeljenje može osvojiti 28, odnosno 31 mandat, dok je LDK osvojio 28, odnosno 30 mandata. To znači da, ukoliko NISMA-AKR ostanu ispod cenzusa, potencijalna postizborna koalicija Samoopredeljenje i LDK može sama da formira vladu sa 61 glasom.
Podsećamo, kosovska skupština broji 120 poslanika, a za formiranje vlade potrebna je prosta većina glasova, odnosno 61 glas poslanika.
I Samoopredeljenje i LDK izrazili su spremnost za međusobnu saradnju, a Osmani je sinoć poručila da je spremna da sa Samoopredeljenjem razgovara o budućoj vladi.
Srpska u vladi Samoopredeljenja?
Prema kosovskom Ustavu, u vladi od 12 ministarstava, srpskoj zajednici sleduje bar jedan ministar kojeg mora da odobri većina poslanika manjinskih zajednica.
To znači da uprkos izjavama Kurtija da neće sarađivati sa Srpskom listom, on kao mandatar neće imati izbora nego da srpskog ministra imenuje u saradnji sa Srpskom listom. Tako da iako Srpska lista ne bude bila deo koalicione vlade, njen kandidat će držati bar jednu poziciju u kabinetu ministara u mogućoj vladi Aljbina Kurtija.
