U UNMIK-u nisu želeli da komentarišu pismo odlazeće američke ambasadorke pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, kojim je od generalnog sekretara UN Antonija Gutereša zatražila izlaznu strategiju za misiju UN na Kosovu. Dok kosovski zvaničnici navode da je vreme Rezolucije 1244 i UNMIK-a prošlo, u Beogradu najavljuju da će se boriti protiv ukidanja misije UN-a.
„Da li je moguće da se UNMIK povuče sa Kosova bez dogovora o konačnom statusu? Pretpostavljam da jeste, ali bi to verovatno zahtevalo novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN, a naravno, Rusija bi kontrolisala da li bi ona prošla ili ne. Mislim da će Amerikanci najverovatnije pokušati da umanje broj osoblja i budžet UN“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Danijel Server, profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.
„Misija na Kosovu (UNMIK) je neobična jer je to misija bez vojne sile, ona je u nadležnosti KFOR-a (misija NATO saveza na Kosovu, prim.aut)“, dodaje Server.
Ustanovljena je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti koja je bila kompromis SAD i zapadnog sveta sa Rusijom kao statusno neutralna misija, čiji je cilj da ojača i konsoliduje mir, sigurnost, vladavinu zakona i stabilnost na Kosovu i u regionu.
Po proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine, UNMIK je rekonstruisan i njegovi zadaci u oblasti vladavine prava preneti su na Misiju Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS). Budžet misije je od jula 2017. do juna 2018. iznosio preko 38 miliona dolara. Glavno sedište joj je u Prištini, a dve kancelarije ove misije nalaze se u Mitrovici i Peći.
„Da budemo realni, na terenu je UNMIK kancelarija, bez ikakvog samostalnog uvida i osoblja da bi imali neku odlučujuću ulogu“, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
Slično navodi i politički analitičar sa Kosova Agon Malići.
„Ta misija ništa ne radi, ona nema nikakav mandat, ni funkciju. To su samo ljudi koji dobijaju novac i ne rade ništa. Kao drugo, to više nema smisla u kontekstu kada Kosovo hoće da širi svoj suverenitet na celu teritoriju. Ta misija prema tom mandatu više nema nikakvu efektivnu moć na terenu“, kaže Malići.
UNMIK je od jula 1999. do novembra 2008. godine, bio odgovoran za vođenje istraga i krivično gonjenje za teške zločine, uključujući ratne zločine. Amnesti internešnal je, međutim, ocenio da je UNMIK propustio da sprovede nezavisne istrage o zločinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih. Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija EULEX.
UNMIK je ipak ostao veza između Kosova i međunarodnih organizacija, kao što je Interpol. Po pitanju Interpola, Kosovo je uglavnom oklevalo da se obrati UNMIK-u zbog velikih kašnjenja u dobijanju informacija i komplikovane birokratije.
Misija UN-a je takođe bila meta kritika kosovskih zvaničnika zbog toga što je nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi paralelne strukture.
Prošle godine, Kosovo je zatražilo da se statusno neutralna misija reformira, odnosno da postane predstavništvo UN-a na Kosovu. Zvaničnici su nakon proglašenja nezavisnosti, u nekoliko navrata naglašavali da je Rezolucija 1244 zastarela, a da UNMIK misija više nema ni funkciju, ni cilj. Isto poručuju i danas.
Portparolka Vlade Kosova Donjeta Gaši izjavila je za RSE da je vreme UNMIK-a i Rezolucije 1244 prošlo, te da će njeno ukidanje i učlanjenje Kosova u UN doprineti miru i stabilnosti u regionu.
Za Beograd, međutim, ovo je incijativa kojoj će se, kako najavljuju zvaničnici Srbije, suprotstaviti. Faksimil pisma odlazeće ambasadorke SAD pri UN novinarima u Beogradu podelio je direktor Kancelarije za Kosovo Marko Đurić najavljujući da će se ukidanju mandata UNMIK-a „suprostaviti pravnim i političkim argumentima“, navodeći pre svega obraćanje stalnim članicama Saveta bezbednosti Rusiji i Kini, koje su se do sada protivile povlačenju misije UN-a.
Za Danijela Servera, reakcija Srbije na inicijativu SAD nije iznenađenje jer je „prisustvo UN na neki način za Srbiju dokaz njenog suvereniteta na Kosovu“.
„Što je besmisleno jer u realnosti nema suvereniteta osim na severu i neke kontrole nad drugim srpskim zajednicama, a i Beograd je 2013. godine prihvatio Briselski sporazum po kome će se Ustav Kosova primenjivati na čitavoj teritoriji Kosova. Za Beograd je (UNMIK) simbol Rezolucije 1244 i tvrdnje da to garantuje suverenitet Srbije. Mislim da je to zabluda, ali to je njihov stav. Dakle, nisam iznenađen da se Beograd protivi povlačenju kancelarije UN sa Kosova, a to zaista i jeste kancelarija, nije više mirovna misija – na neki način nije to ni bila, ali je ipak u ranijim vremenima imala veoma veliki autoritet, pre nego što je Kosovo formiralo svoje demokratske institucije“, navodi Server.
„Do sada su Kosovske bezbednosne snage mogle reaguju samo uz saglasnost međunarodne misije. Nije, međutim, jasno da li je to kancelarija (UNMIK) u kojoj ima i Rusa ili je to EU i oni koji zaista podržavaju razvoj Kosova i finansiraju njegovu bezbednost. Povlačenje UNMIK-a, ako bi se dogodilo, je tesno povezano sa promenom principa za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku jer nema međunarodnog prisustva i onda bi se transformacija mogla uraditi upravo onako kako je američka vlada i saopštila – da Vlada Kosova treba da donosi odluku. Interes je da se što pre završi transformacija i da se bezbednost na Kosovu stavi pod kontrolu vlasti Prištine i NATO-a“, navodi Janjić.
O formiranju Vojske Kosova govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da bi to, uz odlazak UNMIK-a, dovelo Srbiju u „užasno tešku poziciju“.
„U kojoj mi više nemamo ni izbora, ni pravo da bilo šta biramo i pravo da bilo šta drugo učinimo, sem da štitimo svoju zemlju i svoj narod”, rekao je Vučić.
Danijel Server podvlači da vojska Kosova ne bi predstavljala nikakvu pretnju po Srbiju, te da je protivljenje njenom formiranju, „još jedan pokušaj Beograda da sačuva poslednje tragove svog suvereniteta“. To je, kako nastavlja, potez koji ne može imati uspeha.
„Kosovo će morati da nastavi sa formiranjem armije – jer mu je ona potrebna i jer želi da je ima – a njegovu nezavisnost je priznala većina zemalja na svetu. Ne mislim da Beograd to može da zaustavi. Ono što to formiranje koči u poslednje vreme, jeste to što Amerikanci i Evropljani pokušavaju da navedu Kosovo da uradi sve što je moguće da ubede Srbiju da se saglasi sa tom armijom. Ali, to ne ide jer je Beograd odlučan u protivljenju, ali u nekom trenutku očekujem da će Priština nastaviti napred“, navodi Server.
Kočnica inicijativi SAD u Savetu bezbednosti ostaju Rusija i Kina. Agon Malići potez odlazeće američke ambasadorke vidi kao prvi korak i pritisak da se ovo pitanje uskoro nađe na dnevnom redu, dok je Dušan Janjić uveren da američka administracija sa predlogom ne bi izlazila pred generalnog sekretara, da već ne postoji preliminarna komunikacija sa Moskvom. On smatra da bi za odluku o povlačenju UNMIK-a bio dovoljan dogovor SAD i Rusije, bez donošenja nove rezolucije.
„Rezoluciju 1244 postoji samo na papiru i u memoriji i govorima lokalnih političara u Srbiji, mada je ni oni ne poštuju. Sada je cela priča na nivou odnosa Vašington – Moskva i ako se tu postigne saglasnost, UNMIK će biti povučen. Mogućnost da je ta saglasnost realna vidim u ideji koja se sada pojavljuje, a to je da u Sekretarijatu za podršku Briselskom dijalogu bude i Rusija. To bi mogao biti neki garant Rusiji. Ako Rusija i ne pristane, ova tema je otvorena. Neće ići brzo, ali ne očekujem da će UNMIK išta više moći da radi od proleća iduće godine“, kaže Janjić.
Kao glavni cilj misije za naredni period, na sajtu UNMIK-a navodi se „jačanje komunikacije između vlasti na svim nivoima i među svim zajednicama na Kosovu“, te nastavak podrške primeni sporazuma Beograda i Prištine.
