Pitanje odnosa Srbije i Kosova, spor Makedonije i Grčke zbog imena, kao i održanje Bosne i Hercegovine kao države su tri kritične tačke za bezbednost Zapadnog Balkana, poručio je američki ambasador u Srbiji Kajl Skat. Dok šef diplomatije Srbije Ivica Dačić još jednom naglašava da je predlog Beograda da se sa Prištinom postigne dogovor o razgraničenju za sada jedina ideja koja se našla na stolu, iz Berlina ponavljaju da su skeptični prema takvom rešenju.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skat izjavio je na konferenciji “Bezbednosni izazovi Zapadnog Balkana i Srbije”, koju je u Beogradu organizovao Centar za međunarodnu politiku, da predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači imaju pomoć Vašingtona u traženju mirnog rešenja za Kosovo, te da se SAD oslanjaju na mudrost visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini.
“Verujemo da je neophodno obema stranama ostaviti prostor za postizanje fleksibilnih, kreativnih rešenja koja će biti dugoročna, sprovodiva i koja će obezbediti sigurnost za Srbiju, Kosovo i za ceo region”, rekao je američki diplomata.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na istom skupu je izjavio da je ideja razgraničenja na Kosovu koju je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić za sada jedino ponuđeno rešenje i ocenio da ga brine manjak predloga rešenja koja mogu biti prihvatljiva za obe strane.
Dačić je rekao da razgraničenje sa Kosovom ne bi otvorilo Pandorinu kutiju, što je stav pojedinih zapadnih zemalja, prvenstveno Nemačke i Velike Britanije, koje se protive menjanju granica.
“Mogu samo da kažem nekim našim zapadnim partnerima da ne treba spominjati Pandorinu kutiju, zato što je ona već otvorena priznanjem Kosova. Ne vredi da to pominjemo, jer nije logično niti racionalno. Siguran sam da se eventualnim srpsko-albanskim sporazumom ne bi otvarala Pandorina kutija, jer bi takav predlog bio podržan i od Srba i o Albanaca i od međunarodne zajednice”, rekao je Dačić.
No, čini se da Berlin ne vidi sebe kao deo međunarodne zajednice koja bi prihvatila takvo rešenje. O tome je na konferenciji Centra za spoljnu politiku govorio i nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib, koji je 10. septembra stupio na dužnost.
Prema njegovim rečima, Nemačka bez sumnje želi rešenje za Kosovsko pitanje, ali ono mora biti održivo, pa je Berlin po pitanju razmene teritorija skeptičan.
“Naša briga je da bi rešenje koje podrazumeva razmenu teritorija srednjeročno ili dugoročno stvorilo još veće probleme. Zbog toga smo toliko skeptični prema toj ideji”, objasnio je Šib.
Oni međunarodni subjekti koji se zalažu za nepromenjivost granica strahuju da bi novo iscrtavanje međudržavnih linija direktno uticala na Bosnu i Hercegovinu, u kojoj Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republika Srpska, već godinama govori o neizbežnom otcepljenju.
Takav scenario bi, prema mišljenju pojedinih eksperata, BiH mogao odvesti u novi oružani sukob, i to tek nešto više od dve decenije nakon što je okončan rat u toj zemlji.
Izabel Joanides, sa Instituta za evropske studije iz Brisela, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da bi se promena granica u slučaju Kosova odrazila i na Bosnu i Hercegovinu.
“Ali ne znam kakva bi bila reakcija srpske vlade na to. To je pitanje. Mislim da većina ljudi, barem u Briselu, veruje da bi došlo do reakcije u BiH. Veliko pitanje za međunarodnu zajednicu je kako bi se ta reakcija rešavala”, komentariše Joanides.
Ivan Vejvoda, sa bečkog Instituta za humanitarne nauke, pak ocenjuje da su neosnovane teorije o Zapadnom Balkanu kao nestabilnom području na kojem u svakom trenutku može da izbije novi konflikt:
“Mislim da ne samo da nikome nije u interesu, nego niko ni ne pomišlja ozbiljno da uđe u bilo kakav sukob. Neki se retorički igraju zarad svoje političke dobiti, zbog izbora dižu tenzije u regionu, ali, kao što znamo, u ovih dvadesetak godina te tenzije dođu do vrhunca i onda vrlo brzo splasnu”, rekao je Vejvoda.
Osim normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, američki ambasador Kajl Skat je kao važna pitanja označio i sukob Makedonije i Grčke zbog imena, kao i održanje Bosne i Hercegovine kao države.
“U sva tri slučaja, napredak i uspeh zavise od spremnosti političkih lidera da zajednički rade, da slušaju jedni druge, da donose teške odluke i da vode svoje zajednice ka kompromisu i saradnji”, rekao je Skat.
Uprkos brojnim izazovima sa kojima se Zapadni Balkan suočava, analitičarka Izabel Jonaides smatra da praksa pokazuje koliko brzo ovo područje može da se promeni nabolje u političkom smislu. Kao primer naša sagovornica navodi Makedoniju.
“Najnovija promena vlasti u Makedoniji pokazuje kako brzo stvari mogu da se promene kada postoji promena politike. Iznenadilo me je koliko su proaktivni bili, jer vlada bivšeg premijera Nikole Gruevskog poništila mnogo toga što je Evropska unija uradila u Makedoniji”, kaže Izabel Jonaides.
Makedoniju 30. septembra očekuje referendum na kojem će se građani izjasniti da li prihvataju dogovor o promeni imena te zemlje u Severna Makedonija, koji su u junu ove godine postigli Atina i Skoplje.
Takođe, u Bosni i Hercegovini se 7. oktobra održavaju opšti izbori, a predizbornu atmosferu su već obeležili incidenti na terenu kao i međusobne uvrede političkih aktera.
