Da li Mogerini razgovara sa Vučićem i Thaçijem o podjeli Kosova?

Dušan Janjić: Ja o tajnim pegovorima ništa ne znam, zato su valjda i tajni, ali vidim da je dospelo u javnost mnogo toga o čemu se pričalo. Tako objašnjavam nervozu onih koji su u pregovorima radili jedno, a drugo javno pričali. Izgleda da su se najviše mučili oko toga gde da povuku granice.

 

Iljir Deda: Mislim da to nisu tajni pregovori. Thaçi i Vučić su se u poslednjih 12 meseci sastajali i razgovarali o etničkom razgraničenju. Nisu ti razgovori vođeni samo u Briselu u prisustvu gospođe Mogerini koja to podržava, nego i u nekim drugim zapadnim zemljama, uključujući i Sjedinjene Američke Države, gde se razgovaralo sa nekim bivšim diplomatama.

 

Dušan Janjić: To se vidi iz izjava bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Kamerona Mantera i austrijskog diplomate Volfganga Petriča. Ali ako se pokaže da je tačno da je Federika Mogerini prisustvovala tim razgovorima, onda je situacija jako ozbiljna, jer je ona u tom slučaju prekoračila svoj mandat koji je jasno određen rezolucijom Generalne skupštine, da ne pominjem principe iz poglavlje 35. koji se odnose na Srbiju. To bi bilo ozbiljno kršenje pravila diplomatije i međunarodnih normi. Ako je to gospođa Mogerini radila, ona mora biti smenjena. Ako su Vučić i Tači radili nešto drugo, a ne samo proveravanje svojih hipoteza, onda su i oni izašli iz formata briselskog dijaloga i ušli u neke druge vode. Upetljanost mnogih je evidentna. Oni, izgleda, nisu naučili lekciju iz Jugoslavije, bivšeg SSSR-a i istočne Evrope. Kao da žele ponovo da izazovu etničke sukobe na Balkanu.

 

Omer Karabeg: Predsednik Kosova Hašim Tači kaže da je protiv podele Kosova, ali da bi moglo doći do korekcije granica, pa da se Preševska dolina pripoji Kosovu.

 

Iljir Deda: Tači koristi eufemizam – korekcija granica. Jedan uticajni bivši evropski diplomata savetovao mu je da koristi taj ternim umesto reči podela, jer reč korekcija ne zvuči tako loše kao podela. Tači je veoma neozbiljan. On gotovo svaki dan daje kontradiktorne i nelogične izjave. On je politički izolovan, jer nijedna politička partija na Kosovu, čak ni njegova bivša stranka, ne podržava bilo kakvu promenu granica. Mi iz opozicije uskoro ćemo uputiti zahtev Ustavnom sudu da oceni poziciju predsednika čije potpuno neodgovorne izjave, ne samo što krše ustav Kosova, nego i šire strah među Albancima koji žive severno od Ibra i u Preševskoj dolini, kao i među Srbima koji žive severno i južno od Ibra. Moramo zaustaviti ovu igru dva predsednika koji će, ako uspeju u svojim namerama, izazvati ne samo preseljenje porodica i ljudske žrtve na Kosovu i u Srbiji, nego će destabilizovati i ceo Balkan. Jer, ne može se menjati granica između Kosova i Srbije, a da se to ne odrazi na Makedoniju, Crna Goru i Bosnu i Hercegovinu. Da ne pričamo o istočnoj Evropi.

Dačić o podeli, Vučić o razgraničenju

Omer Karabeg: Ivica Dačić uporno insistira na podeli Kosova, a Vučić govori o razgraničenju. Da li obojica podrazumevaju istu stvar?

 

Dušan Janjić: U spovođenju Vučićeve zamisli o razdvajanju ljudi i teritorija svako ima svoj zadatak. Ministar inostranih poslova Dačić govori o podeli, a Aleksandar Vulin, ministar odbrane, zagovara promenu granica na celom Balkanu da bi se, kako on kaže, zaustavio velikoalbanski ekspanzionizam i imperijalizam. Međutim, ta strategija već je počela Vučiću da se obija o glavu, jer je protiv njega ujedinila i crkvu, i prorusku, i proevropsku opoziciju. Niko ne želi rat, niko ne želi nasilne seobe. Ipak, ne mislim da će se brzo prestati sa ovom igrom, iako je Vučiću na poslednjem susretima u Njujorku bilo jasno da priča o novim granicama nema prolaza kod nove američke administracije, a promenio se i dosadašnji tolerantni stav Nemačke. Pretpostavljam da ova igra Vučiću sada služi kako bi u atmosferi straha u novembru organizovao vanredne izbore. Kada cela igra propadne, onda će Mogerinijeva, ako je u svemu tome učestvovala, biti optužena za propast briselskog dijaloga, a dvojica igrača će nastaviti da vladaju u status quo situaciji.

Razmena terotorija

Omer Karabeg: Da li je u igri razmena teritorija, pa da se Srbija odrekne Preševske doline, a da u zamenu dobije sever Kosova?

 

Iljir Deda: To, naravno, nije u igri. To je spinovanje gospodina Tačija. Nažalost, mi živimo u strašnom vremenu kada su oživele ideje koje su dovele do ratova i raspada bivše Jugoslavije. I vlast i opozicija na Kosovu rekli su “ne“ neodgovornim Tačijevim avanturama. On može da priča šta god hoće, ali ništa od toga neće moći ostvariti, jer bukvalno nema podršku nijedne političke stranke na Kosovu. Sada je sasvim jasno da bez mandata skupštine Kosova Tači ne može u septembru da nastavi dijalog sa Srbijom. Ako Brisel i gospođa Mogerini budu insistirali da Tači i dalje predstavlja Kosovo u dijalogu Beograd – Priština, onda taj dijalog neće biti uspešan. Tači ne može da crta nove mape, niti da potpiše bilo kakav sporazum sa Srbijom bez odobrenja skupštine koja mu ga nikada neće dati. Veoma je bitna izjava premijera Kosova Ramuša Haradinaja koji je rekao da promena granica, korekcija ili razgraničenje – koji god eufemizam koristili – znači novi rat. To treba veoma ozbiljno shvatiti. Očekujem jasan stav Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, jer ne mogu da verujem da će oni posle 20 godina mira na Balkanu dopustiti stvaranje država sa etničkim granicama, što bi ponovo rezultiralo ljudskim žrtvama.

Mogerini se prevarila

Omer Karabeg: Američki profesor Danijel Server, koji je dobar poznavalac prilika na Balkanu, kaže da bi menjanje granica dovelo do nestabilnosti u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, a i u drugim zemljama van Balkana, kao što su Ukrajina i Gruzija.

 

Dušan Janjić: Server je potpuno u pravu. To bi imalo razne negativne efekte. Već sama priča o podeli i spinovi koji je prate izazivaju nesigurnost i strah. Od 2012 godine, otkako se vodi briselski dijalog, nismo imali goru atmosferu od ove današnje. Međutim, plan o promeni granica neće se ostvariti. Prvo, zbog toga što je po međunarodnom pravu promena granica moguća samo mirnim putem, odnosno dogovorom svih zainteresovanih, a vidimo da tog dogovora nema. Možda vođe to žele, ali njihova javnost to neće. Drugo, to neće ni velike sile koje su zainteresovane za Kosovo. Govorim o zemljama grupe Kvinte koju sačinjavaju Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i SAD. Ako se tome protivi Mogerini, najlakše je vratiti je u Italiju. Ionako želi da bude premijerka. Prevarila se i to je rekla balkanskim liderima. Verujem da je tada počela njena drama i da su dvojica balkanskih lidera počeli da je, da upotrebim hokejaški izraz, “proklizavaju“ i da se poigravaju sa briselskim dijalogom. Treći razlog što to ne može da se dogodi je što je Srbija izvan NATO pakta, nije u tom bezbednosnom paketu. Ne isključujem da bi u nekoj perspektivi granica mogla izgledati drugačije, ali sada je jedino moguće privremeno rešenje na 10 do 15 godina, kao što je rešeno pitanje granice između Crne Gore i Hrvatske na Prevlaci. Vučić danas ima potpunu kontrolu nad Srbijom i mislim da je on u jednom trenutku iluzorno poverovao da će konačno rešiti kosovski čvor i upisati se u nobelovce. To rešenje je, kako on veruje, normalizacija sa razgraničenjem. Ali od toga nema ništa. Ostaje samo normalizacija, ali bez razgraničenja.

Thaçi nema mandat za pregovore

Iljir Deda: Dugo nije bilo ovakvih tenzija između Kosova i Srbije. Generatori tih tenzija su predsednici Kosova i Srbije. Nažalost, imamo potpunu šutnju Evropske unije i evropskih zemalja o tome šta se dešava na Balkanu. Ja strahujem da su dva predsednika naumila da pre njihovog sledećeg sastanka koji je planiran za jesen izazovu krizu, kako bi se u septembru sreli u nekim drugačijim okolnostima. Zbog toga se ne bi smeli dozvoliti nikakvi incidenti. Nama treba putokaz Vašingtona i Brisela o tome kako doći do normalizacije odnosa. Putokaz šta se može, a šta se ne može, a ne da nam se kaže da za četiri do šest meseci treba da dođemo do sporazuma. Na Kosovu je situacija potpuno drugačija nego u Srbiji. Za razliku od Vučića, Tači ovde nema uticaja. On nema političku kontrolu na Kosovu i neće je imati, tako da zapadne zemlje trebaju ozbiljno razmisliti o tome ko treba da predstavlja Kosovo u pregovaračkom procesu. Podsetio bih da je kosovska skupština dva puta, 2011. i 2012. godine, dala mandat vladi Kosova da vodi pregovore o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Nije ga dala predsedniku, niti mu ga može dati po našem ustavu, jer je Kosovo parlamentarna republika i kompletna moć je skoncentrisana u vladi.

Omer Karabeg: Vi mislite da premijer Haradinaj i vlada treba da vode pregovore?

 

Iljir Deda: Ne samo ova, nego bilo koja vlada. Ovu krizu je na neki način izazvao sam Haradinaj kada je rekao da pregovore neće voditi on, nego predsednik Tači. To se tako ne radi. Haradinaj je trebao vratiti ovlašćenje skupštini, pa da skupština ovlasti nekoga drugog. Pošto on to nije uradio, ja i dalje mislim da bi premijer trebalo da vodi pregovore, bez obzira šta o tome mislila gospođa Mogerini.

Poruka NATO pakta

Omer Karabeg: Da li mislite da te pregovore treba vratiti na neku tačku odakle se može krenuti napred Dušan Janjić: Ta tačka se traži od druge polovine 2015. godine. Bilo je jasno da format koji sada postoji ne funkcioniše. Pogotovo nije funkcionisao stav Mogerinijeve i Evropske unije. Njen stav je bio – ne interesuje me implementacija onoga što je dogovoreno, ukoliko žele u Evropsku uniju, neka to sami rade. Pitanje je, međutim, koliko vođe žele u Evropsku uniju. Nisam siguran da rukovodstvo Srbije u toj meri želi da uđe u Evropsku uniju, koliko to veruju Amerikanci i gospođa Mogerini. Birokratija u Evropskoj uniji se nije bavila Balkanom, a Americi je to trideset peta briga. Naravno da je potreban jedinstven glas Vašingtona i Brisela da bi se prevazišla kosovska kriza. Taj stav postoji. To je poruka koja glasi – NATO neće odavde otići, šta god vi radili. Ta poruka je poslata za vikend. Ona je upućena i lokalnim igračima, i Turskoj, i Rusiji. Ja mislim da Vučić i Tači nemaju mnogo izbora. Moraće odustati od svojih planova. Verovatno će reći – mi smo probali, ali veliki ne daju, vraćamo se pregovorima o normalizaciji.

 

Iljir Deda: Mislim da Kosovo i Srbija moraju apsolutno normalizovati odnose. Ako bude bilo volje i odgovornosti, to će se i desiti. Potebni su i koraci u izgradnji poverenja koji bi pokazali da su Srbija i Kosovo posvećeni procesu normalizacije. Međutim, od početka pregovora stalno se dešava ista stvar: kada daju izjave u Briselu pregovarači zvuče evropski, a kada se vrate kući njihove izjave su nacionalističke. Očigledno je da briselska birokratija ne može više voditi proces pregovora. Neophodna je aktivnija uloga Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, jer na Balkanu nema sporazuma bez transatlantskog jedinstva. To znamo već trideset godina.

 

Dušan Janjić: Do potpune normalizacije možemo stići jedino malim koracima. Ne znam zašto bi se bilo ko na Zapadu žurio da Srbija 2025. uđe u Evropsku uniju ako nije spremna, a nije. Ne vidim zašto sporazum o Kosovu treba da uvede Srbiju u Evropsku uniju. Zašto to ne bi bila vladavina prava? U poslednjih nekoliko decenija naš najveći problem su nekompetentne elite koje ne razumeju svet oko sebe, koje nisu u stanju da osmisle strategije razvoja svojih malih država. Male države bez jasne strategije razvoja ne mogu da napreduju. Kad nemaju jasnu strategiju one se ponašaju kao čamac u oluji – talasi ih bacaju čas na ovu, čas na onu stranu. Ovo šta sada rade Beograd i Priština vodi u destabilizaciju. Zbog toga gospoda treba da se otrezne i da iskoriste dane do sledeće runde pregovora da bi se izvukli iz ideološkog bunila. Pretpostavljam da će i sama gospođa Mogerini shvatiti da uz pomoć Tačija i Vučića ne može da postane premijerka Italije. Verujem da će jesen biti manje vruća i da će se lideri vratiti sprovođenju onoga što je dogovoreno. Prvo treba da rasprave statut Zajednice srpskih opština, pa da se onda pozabave slobodom kretanja i zapošljavanja, priznavanjem diploma – i da ne nabrajam šta su sve potpisali, a potpisali su oni, a ne gospodin Deda i ja.

Iljir Deda: Normalizacija odnosa je strahovito komplikovan proces za koji treba mnogo strpljenja i ozbiljnog rada. Ne možemo ići napred sa ličnostima poput Tačija, Vučića i Dačića. Vučić i Dačić su đaci Slobodana Miloševića – to se naročito videlo poslednjih nekoliko nedelja, a Tači je najneodgovorniji političar na Kosovu. S druge strane, predstavnici Zapada traže da se do sporazuma dođe za četiri do šest meseci, ali oni sami ništa ne čine da se to dogodi, jer vidimo da pojedine zemlje imaju različite stavove o tome šta znači normalizacija odnosa. Ne treba žuriti. Bolje je pregovarati 18 meseci, pa i dve godine, da bi se došlo do sporazuma koji će otvoriti perspektivu za odnose Srba i Albanaca. Ne smemo dopustiti neodgovornim predsednicima da eksperimentišu s našim životima. Mene je veoma ohrabrila reakcija javnosti na Kosovu, ali i u Srbiji. Prvi put imamo ljude različitih ideologija ujedinjene protiv destabilizirajućeg scenarija koji su dogovorili Tači i Vučić. To je zaustavilo nemire koji su bili najavljivani. Verujem da Tači i Vučić nisu digli ruke od svog scenarija, ali javnost je budna. Svima nama je dosta nestabilnosti i šovinističke retorike, dosta nam je neodgovornih vođa koji misle da jeftinim turbofolk nacionalnim parolama mogu mobilizirati ljude, dok u isto vreme njihova društva grcaju u ekonomskom beznađu i kriminalu. Duboko verujem da je takvim ljudima i takvoj vrsti politike došao kraj i na Kosovu, i u Srbiji.

 

Omer Karabeg: U zaključku, da li će biti podele Kosova?

 

Iljir Deda: Neće. Neće biti podele Kosova, neće biti korekcije granica i ne sme doći do nestabilnosti i seljenja ljudi.

 

Dušan Janjić: I moj odgovor je – neće.