U 2008. godini posada vojnog helikoptera u oblasti Amazona, u južnoj Venecueli, slučajno je pronašla pleme Janomami koje ima oko 15.000 stanovnika.
S obzirom na potpunu izolovanost otkako su njihovi preci nakon poslednjeg ledenog doba stigli u Ameriku, ovo polunomadsko pleme lovaca-sakupljača nikada nije bilo izloženo modernoj civilizaciji, a samim tim ni njihov digestivni trakt.
Zajednica opstaje loveći manje ptice i sisare, kao i ribe, žabe i povremeno tapire. Njihova ishrana takođe uključuje banane, bokvicu i manioku.
Vodu sakupljaju s lokalnog izvora udaljenog otprilike pet minuta hoda.
Međunarodni tim naučnika odlučio je da proučava ovu grupu kako bi se ustanovilo koji mikroorganizmi žive na telu i u telu ovih ljudi.
Neki mikrobi izazivali su bolesti, većina je bila potpuno bezopasna, ali ljudi svakako nisu mogli da žive bez njih.
Mikrobi s kojima se rađamo, a s kojima dolazimo u kontakt u majčinom porođajnom kanalu, formiraju naš doživotni mikrobiom – mi smo doslovno prekriveni bakterijama, kako iznutra, tako i spolja.
Ali moderan način života počeo je da menja naš mikrobni sastav.
Prema doktoru Gautamu Dantasu, profesoru Medicinske škole na Univerzitetu u Vašingtonu, koji je proučavao pleme Janomam, upotreba antibiotika, sapuna i prerađene hrane postepeno je počela da smanjuje raznovrsnost naših mikroba.
Antibiotici, carski rez i brojne ostale tekovine modernog doba remete prirodni balans bakterija, kao i imunološki sistem novorođenčeta, odnosno njegovu reakciju na bakterije.
Stručnjaci su bili iznenađeni kada su otkrili da su bakterije na koži i u organizmu pripadnika ove zajednice za 40 odsto raznovrsnije nego kod urbanizovanih ljudi. Smatra se da ti mikroroganizmi igraju veliku ulogu u varenju i komunikaciji s imunološkim sistemom – stoga se postavlja pitanje da li je uopšte moguće ponovo vratiti izgubljene sojeve mikroba i njihovu funkciju.
Još jednoiznenađenje bilo je otkriće da kod mikroba pripadnika zajednice postoje geni za antibiotsku rezistenciju uprkos tome što oni nikada nisu došli u kontakt sa antibioticima i što još nisu aktivirani.
“Ovaj vid rezistencije je prirodna odlika bakterija u ljudskom telu. To nije nešto što je prouzrokovala upotreba antibiotika, već nešto što dolazi do izražaja tokom primene antibiotika”, ističe Dantas.
Ovaj mikrobiom upoređen je s mikrobiomom plemena Malavi, kao i s mikrobiomom plemena američkih Indijanaca Guahibo, koja su već počela da se orijentišu ka urbanom načinu života u pogledu medicinske zaštite i promena u poljoprivrednoj praksi.
Otkriveno je da, što je grupa izloženija civilizaciji, to mikrobiom sve više gubi na raznovrsnosti.
Doktor Dantas zato navodi da bi lekari ubuduće vrlo odgovorno morati da određuju antibiotsku terapiju, kao i da bi možda bilo bolje kada bismo manje bili opsednuti čistoćom.
