Zanemarimo li brojeve, odnosno kvantitet Čelsijevih poraza na startu sezone, njihova sadržina je poput sirupa za gomilu problema koji bi mogli da uslede. Problemi sa formacijom, špicom i mišićima ofanzivnih vezista bi mogli da nateraju Murinja da rastegne vreme eksperimenta…
Kada pričamo o novom početku, on je neizbežno definisan onim što je bilo pre, te se naslage sećanja ne brišu. Upravo je Murinjov povratak tamo gde ga vole primer za izvlačenje zaključaka iz pogrešnih premisa.
Prosto, Portugalac ovoga puta stiže među rumene i site, tamo gde je ambicija ispunjena, deset godina ruske diktature rodilo je pokoravanje Engleske i Evrope.
Taj plamen je u Abramoviču ugašen, tajkun nije više zadivljen šljokicama na haljini voljene osobe, naučio je da čita brojeve, pogled mu se zaustavlja na ceni.
Ne radi se o tome da će Roman štedeti, novac koji se zaradi na takav način uvek ima naviku da klizi između prstiju. Pričam o vajanju umesto serijske proizvodnje uspeha.
Murinjova nevolja je što je dok se menjao DNK tima bio daleko, u Madridu. Ovo nije njegova ideja ekipe, ma koliko će mnogi od vas požuriti da beatifikuju Azara, Oskara, De Brujna, Šurlea, pa i marginalizovanog Matu.
Protiv Bazela se videla poražavajuća činjenica da tim nema pluća, Murinjove ekipe se penju uz brdo, ne klizaju se sa njega. Da ne prebiram po džepovima statistike, te družine okupljenje pod njegovom zastavom gotovo nikada ne prosipaju stečeno, ma kakvu to rigidnost u odbrani prednosti zahtevalo.
Ako analiziramo početak uočava se nekoliko dilema koje nije uspeo da reši.
Jedna je uniformnost formacije.
Ostavite se rotacije, Kapelo je jednom objasnio da princip koji je izmislio važi kada je tim uigran. Kada ga tek pravite, mešanje karata iz nedelje u nedelju je put u samoubistvo.
Protiv Junajteda je Murinjo igrao bez klasičnog špica, posle je stigao Eto što za mnoge nije kocka. Ipak, sumnja golica, Kamerunac neće postati ni brži, ni motivisaniji, njegovi veliki dani su završeni kada mu je plaćena karta za Dagestan.
Odluka da se Lukaku prekali na Mersisajdu verovatno znači da nije dovoljno Murinja podsetio na Drogbu, za Toresa se znalo, to nije napadač kakve Murinjo voli. Španca uostalom na tom stadionu samo čuva činjenica da nije lako progutati neuspeh kada izbrojite 50 miliona, ma koliko novca imali.
Problemi u napadu nisu neočekivani kad posegnete za transferom u smiraj prelaznog roka. To obično znači da ste birali pod prinudom, u cajtnotu, odnosno da su u šeširu ostale poslednje opcije.
Setite se, Murinjo je želeo da vrati Drogbu, ali su Galatasaraj i dužina ugovora bili prepreka. Uostalom, da tog gazdinog principa nema, Drogba bi i dalje bio u Čelsiju. Runi je svakako bio karta koja dobija, ali takve opcije su uvek nerealne, Junajted je suviše veliki da bi sebi dopuštao harakiri.
Osim formacije i klasičnog napadača, čini se da ovaj tim ima premalo mišića da bi nametnuo svoj stil. Lampard jeste staro vino, ali biologiju niko nije pobedio. Previše ofanzivnih vezista znači da će se laka konjica prečesto suočiti sa rimskom legijom.
Murinjo je u takvim bitkama umeo da bude centurion, sada je na drugoj strani, mora da se bori protiv timova koji će iskopirati njegov nekadašnji stil.
Mata?
Naivnost je verovati da može sam puno da promeni.
Problem je sistemski, a ne personalni. Iako je tek prošlo nekoliko mečeva nikoga neće začuditi ako ovo bude sezona žrtvovanja. Mada, kad bolje razmislim, Murinjo i nema mnogo toga da prinese na oltar osim reputacije delom nagrižene načinom na koji je otišao iz Madrida.
U odnosu na njegov karakter, čini se da mu je to poslednja briga u ovom trenutku.
