U meta analizi podataka više studija s početka pandemije korone 2020. naučnici navode moguću vezu povećane smrtnosti obolelih od koronavirusa lečenih hidroksihlorokinom i upozoravaju na ishtirene prenamene lekova.
“Glavni cilj naše studije bio je da procenimo smrtnost koja se pripisuje upotrebi hidroksihlorokina za lečenje Kovida-19, u prvom talasu pandemije, pre objavljivanja pouzdanih studija”, pišu autori studije pod naslovom „Procena (broja) smrtnih slučajeva izazvanih upotrebom hidroksihlorokina tokom prvog talasa Kovida-19″, objavljenoj u stručnom časopisu „Biomedicina i farmakoterapija”.
Francusko-kanadski istraživači kažu da je hidroksihlorokin moguće povezati sa skoro 17.000 smrtnih slučajeva – odnosno 11% većom stopom smrtnosti kod hospitalizovanih pacijenata.
Upozoravajući na upravljanje budućim pandemijama autori studije ističu: „Iako su naše procene ograničene nepreciznošću, ovi nalazi ilustruju opasnost od prenamene lekova kada za to ima premalo dokaza”.
Vratićemo se ovoj i drugim naučnim studijima, ali, prvo da podsetimo…
Prvi talas korone – panika
Tokom prvog talasa pandemije koronavirusa, početkom 2020. zavladala je velika panika – da se pronađu lekovi za Kovid-19, novu bolest koja je pretila da totalno preoptereti zdravstvene sisteme u velikim delovima sveta.
I kao što je standardna praksa, dok smo čekali vakcinu i razvoj novih lekova, pomoć je tražena među već postojećim lekovima.
Jedan od njih je bio i hidroksihlorokin – stari, oprobani i veoma jeftin lek koji se koristi u preventivi i za lečenje tropske malarije, kao i za lečenje nekih autoimunih oboljenja, na primer artritisa i lupusa – tako što smanjuje upalu i bolove. Većina ljudi ne oseća nikava neželjena sporedna dejstva hidroksihlorokina, ponekad izaziva mučninu ili dijareju ili nakon duže upotrebe – oštećenje očiju. Kada se radi o malariji, uzima se nekolio sedmica, a kod Lupusa mora da se uzima celog života.
Hidroksihlorokin je u SAD odobren za upotrebu jos 1955. Njegova prethodnica, hlorokin još je stariji: razvijen u Nemačkoj 1934. u potrazi za sintetičkim lekom sa dejstvima kinina – koji se u narodnoj medicini naroda južne Amerike koristi već vekovima.
Hidroksihlorokin odnosno hlorokin se nalaze na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za koje se smatra da su najefikasniji i najbezbedniji za zadovoljavanje najvažnijih potreba u zdravstvenom sistemu.
Velika nada u hidroksihlorokin – Tramp, SZO i skoro ceo svet
Početkom marta 2020, tada predsednik SAD, Donald Tramp je naredio Agenciji za hranu i lekove (FDA) da testira određene lekove kako bi videlo da li imaju potencijal za lečenje Kovida-19. Među njima su bili hlorokin i hidroksihlorokin.
FDA je još istog meseca izdala hitno odobrenje za hlorokin i hidroksihlorokin – za lečenje Kovida u bolnicama i klinička ispitivanja lekova.
Bela kuća je ubrzo potom, početkom aprila, ukinula ta ograničenja FDA i naredila da se 23 miliona tableta hidroksihlorokina iz Strateške nacionalne zalihe lekova distribuira u desetine saveznih država SAD, ne samo bolnicama već i apotekama. Tramp je govorio: „Šta imate da izgubite? Uzmite ga”, i kasnije rekao da ga i sam preventivno uzima.
Tramp nije bio jedini. I mnogi drugi svetski lideri su polagali velike nade u ovaj lek za koji je važilo da je veoma efikasan, ali samo kada se uzima u ranoj fazi Kovida. Milioni ljudi su ga kupovali da ga imaju za svaki slučaj. Prodaja ovog jeftinog leka naglo se povećala širom sveta.
I Svetska zdravstvena organizacija je hidroksihlorokin tada videla kao potencijalni lek za Kovid, rekla je bivša glavna naučnica SZO Sumija Svaminatan.
Mnoge zemlje, kao na primer Indija, svojim zdravstvenim radnicima su preporučile da ga uzimaju svakodnevno – preventivno.
„Hidroksihlorokin smanjuje imunološku reakciju. To je razlog zašto je prvobitno davan u ranoj fazi oboljevanja od Kovida-19, da bi se suzbila citokinska oluja”, rekla je Subarna Gosvami, specijalista za javno zdravlje iz Indije.
Naime, otkriveno je bilo da Kovid kod pacijenata izaziva takozvane citokinske oluje – preteranu reakciju imunog sistema na infekciju korona virusom, odnosno veoma jaku upalu u organizmu, što se za mnoge završavalo fatalno.
Kako je jedna (ne)naučna studija promenila sve
U to vreme, kada su i laici pratili naučna istraživanja, u „Lansetu”
jednom od najstarijih i najuglednijih naučnih časopisa u oblasti medicine, 22. maja 2020. je objavljena jedna studija koja je uništila nadu u hidroksihlorikin.
U studiji, navodno, na osnovu analiza podataka čak 96.000 hospitalizovanih zbog Kovida-19 od kojih njih 15 000 dobijalo hidroksihlorokin ili klorokin, pored antibiotika ili bez njih – utvrđena je veća smrtnost i veća verovatnoća od srčane aritmije – kod onih koji su lečeni hidroksihklorokinom ili klorokinom.
Objavljivanje tih rezultata odmah je zaustavilo ispitivanja hidroksihlorokina kao leka za Kovid – koja su vršena širom sveta.
FDA je 15. juna 2020. opozvala svoje hitno odobrenje za hidroksihklorokin
jer su dostupni dokazi pokazali da kod obolelih od Kovida „nema smanjenja verovatnoće smrti ili ubrzanja oporavka”.
I SZO je prekinula svoje testove hidroksihlorokina kao leka protiv Kovida-19.
To što je Lanset već 5. juna, samo posle dve sedmice od objavljivanja – povukao studiju, zbog osnovane sumnje u istinitost podataka i analiza, i što se izvinio – nije promenilo ništa. A ni to što se ispostavilo da su autori studije bili finansirani od strane mnogih farmacetuskih globalnih plejera.
Kako je hidroksihlorokin uticao na pacijente sa Kovidom?
Teško je tačno reći kako je hidroksihlorokin uticao na pacijente sa Kovidom.
Nedostatak studija većih razmera u prvom talasu pandemije otežava utvrđivanje preciznog uzroka smrti i srčane aritmije. Naučnici kažu da – ne znaju – da li je to bio samo hidroksihlorokin, nešto drugo ili kombinacija faktora.
„Ispitivanja SZO nisu pokazala klinička poboljšanja kod pacijenata, pa smo preporučili da se ne koristi tokom pandemije. Tada nismo primetili nikakvu povezanost sa povećanim mortalitetom jer je broj naših uzoraka bio relativno mali. Da bi se to uočilo, potrebne su velike količine podataka”, rekla je Svaminatan na upit DW povodom nove francusko-kanadske studije s početka našeg teksta.
Ta studija koja povezuje hidroksihlorokin sa 17.000 smrtnih slučajeva – zapravo je meta analiza, sistematski pregled 44 studije sprovedene od marta do maja 2020. u 6 zemalja: SAD (20), Italiji (12), Španiji (6), Turskoj (3) Francuskoj (2) i Belgiji (1).
Meta analize mogu da budu pouzdanije od pojedinačnih studija jer kombinuju rezultate iz mnogo različitih studija, tako se ima više podataka.
Ali to takođe znači da su spojeni podaci iz studija koje su možda koristile različite ili čak protivrečne metode. Kada bi studije bile prilagođene – zbog razlika u njihovoj metodologiji – mogle bi dati čak potpuno različite rezultate, komentariše dr Lars Hemkens, čiji je naučni rad jedan od 44 pregledana za ovo istraživanje.
Dakle, još nema naučnog konsenzusa o tome da li je hidroksihlorokin doprineo većoj smrtnosti obolelih od Kovida-19.
izvor b92.net
