Da, tražim glavu Glauka Konjufce. Sada je svaka reč suvišna. Prvi kompromis napraviće politička stranka ili čovek koji želi promene, koji želi da PAN ode u opoziciju, koji želi da pošalje u penziji predsednika zemlje. Uveren sam da Samoopredeljenje želi ovo više od DSK-a, pa bi trebali preduzeti prvi korak.
Ne mali broj njih želi da ruši pregovore između Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, kako bi ili stvorili drugu vladu bez Samoopredeljenja, ili da zemlja ponovo ide na izbore, kako bi se karte pomešale od početka. Oni koji su u noći 6. oktobra 2019. bili tužni rezultatom proizašlim iz glasačkih kutija, danas počinju da trljaju ruke. Sve više i više čujemo fraze da se “Aljbin Kurti plaši da napravi vladu”, kao i drugu frazu “Aljbin Kurti ne zna kako da radi sa partnerima”.
Na osnovu onoga što sam do sada video i čuo, mogu da proglasim oba ova saznanja uzaludnim i neosnovanim. S izuzetkom njegovih video poruka “urbi et orbi”, koje je bilo moguće izbeći, sve ostalo, bilo koja ponuda koju je uputio DSK-u, bila je validna i prihvatljiva. U okviru tih ponuda nisam ni video ni pročitao nikakvu sklonost Kurtija ka uvredama, niti apsolutizma, kako neki zvaničnici DSK pokušavaju da to protumače, a radi istine, dok razgovaraju sa Kurtijem, pogledom su okrenuti ka dosadašnjoj koaliciji PAN.
Za ovu kategoriju, koalicija sa “panistima” bila bi i lakša i unosnija. Kada ste partner sa PAN-om, filteri za kontrolu i odgovornost su mnogo slabiji od filtera elektrane na Kosovu A. U tim filterima može se probiti sve i svašta, od terminala do smešnih ugovora o izgradnji autoputa. Sigurno ne razmišljaju na isti način, niti cela DSK, niti celokupno rukovodstvo DSK, niti ceo Glavni odbor ove stranke.
Međutim, u ovoj situaciji identifikovanje krivca ne rešava problem. Naprotiv, postoji opasnost da to samo dodatno usložnjava čitav proces. Dakle, ko namerava da utire put rešavanju problema, treba da se manje fokusira na pronalaženje krivca, a više na pronalaženje rešenja. Sada znamo da su obe strane izgovorile poslednje reči i zaglavile su se u svojim rovovima, nadajući se da će druga strana prva podići belu zastavu.
Samoopredeljenje želi predsednika parlamenta, premijera i pet ministarstava. DSK želi pet ministarstava, prednika parlamenta za jednu godinu i predsednika zemlje. Prema mom uverenju za PS, ponuda DSK je bolja od njihove. Takođe, po mom uverenju, ponuda PS-a za DSK je bolja od njihove. Problem je, međutim, što PS i DSK više ne komuniciraju međusobno, već sa svojim militantima. Popuštanje ili želja za kompromisom u očima militanata se tumači kao kapitulacija. S toga, prema njima, nije važno šta je dobro za stranku, niti šta je dobro za zemlju, već ko će se predati.
Nakon toliko vremena od izbora, mora se priznati da je situacija u DSK-u mnogo složenija nego u PS-u. U staroj stranci, prelomi su mnogo dublji i mnogo ozbiljniji. Sada su jasno podeljene dve snažne stranačke grupe, jedna za sporazum sa PS-om, ako je potrebno čineći taktički i formalni kompromis, a druga grupa ne popušta ni milimetar, i spremni su da se ide na nove izbore ili da formiraju vladu sa PAN-om. Onda postoje neki drugi koji su neutralni, ili ćute ili čekaju koja grupa će pobediti.
Nije tajna reći da na jednoj strani imamo kandidata DSK za premijera Vjosu Osmani, dok na drugoj strani imamo Agima Veljiua. Predsednik Isa Mustafa trenutno sateran u zid, još nije jasno na koju će stranu da prevagne. Na strani Vjose ima manje birokrata i više glasača, dok je na Agimovoj strani više članova predsedništva, više bivših ministara i bivših poslanika, mnogo manje birača. Stoga, Mustafa je uveren da će mu, bez obzira na koju stranu da prevagne, druga strana stvoriti probleme. Za njega je jedini način da ovaj problem prevaziđe bez većih posledica da PS prihvati ponudu DSK-a.
U PS-u je situacija mnogo mirnija. Odanost Aljbinu je religioznog karaktera. Veliki i mali u PS-u su uvereni da je svaka odluka koju njihov vođa donese dobra i ispravna, čak ukoliko je i bolna. Ne kažem da u PS ne postoje različita mišljenja. Budući da su ljudi, a pre svega Albanci, strukture PS-a nisu imune na lične ambicije ili plemenski inat, tipa “DSK je podlija od DPK, ali to ne smemo javno da kažemo”. Međutim, Aljbinova gravitacija je veoma moćna i njegove odluke su neprikosnovene.
Stoga, u tim okolnostima, pre nego što damo savet o tome kako prevazići status kvo, moramo razmotriti sliku u celosti. Možda je poslednja stvar po važnosti je pitanje “ko je trenutno u pravu?” Vrlo je subjektivno zaključiti ko je u pravu. To mnogo zavisi od perspektive političkog plemena. Drugim rečima, posle tri meseca razgovora i truda, svi su u pravu. Stranke su na tom putu gradile argumente i kontraargumente. Ovaj je video objavio. Onaj nije odgovorio na naše pismo. Njihov potpredsednik je tako rekao. Stavili su nas svršen čin izborom Glauka. To nije način da se reši problem. Sada smo u fazi “moja reč protiv tvoje reči”.
Budući da je stvar išla tako daleko, onda bi prvi korak, odnosno prvi ustupak, trebalo da učini onaj koji stvarno želi da PAN-u pošalje u opoziciji i u penziji. Pretpostavljam da je to ono što PS najviše želi, što je pokazao doslednošću u tom pogledu. Nikada nije bio u koaliciji sa DPK, nije glasao za Hašima Tačija za predsednika, borio se svim sredstvima protiv ovakvog političkog mentalnog sklopa.
Isto se ne može reći za DSK. Ovoj stranci nikada reči i dela nisu na istom mestu. Dakle, ako PS želi da se osveti Agimu Veljiuju ili grupi koja ga podržava, ako PS želi da se DSK razvodi od njegove prošlosti, ako želi da DSK oslobodi i Kosovo od DPK, onda bi trebalo i da prva popusti. Nije bitno što će neko u DSK narednih nekoliko sati ili nekoliko dana to proglasiti pobedom. Čak nije stvar u tome da li će u PAN-u ismevati PS, smatrajući da su kompromisom pokleknuli pred zahtevima DSK. Za PS i budućnost Kosova ne bi trebalo da ima veze ko je predsednik Skupštine.
Ah, da, konačno sam došao do teme zbog koje sam i počeo ovo da pišem. Funkcija predsednika parlamenta. Ne verujem da je bilo ko unutar zidina Skupštine Kosova kompetentniji od Glauka Konjufce za rukovođenje ovom institucijom. Za Glauka je ovo četvrti put da je izabran za poslanika. Većinu vremena bio je šef poslaničke grupe u svojoj stranci i takođe zamenik predsednika Skupštine, što ga čini izuzetno vrednim da vodi ovu instituciju. Kao poslanik, iako u redovima vrlo radikalne stranke, Glauk je bio jedan od retkih koji je uspeo da se obuzda i komunicira sa čak i najžešćim rivalima. Glauk Konjufca je obrazovan, kulturan, šaljiv, političar spreman na kompromise tamo gde ima prostora za kompromise. On bi mogao biti i prava osoba za položaj predsednika države, a kamoli onog predsednika parlamenta koji u principu ima malu ili nikakvu veću težinu od težine poslanika. Na kraju krajeva predsednik parlamenta vredi koliko i svaki drugi poslanik – on je samo jedan glas. Želeo bih da kažem da ne možete da pronađete ni jednu osobu na Kosovu koja ima prosečno znanje o političkoj sceni i koja bi mogla da kaže da Glauk nije prava osoba za predsednika Skupštine Kosova.
Međutim na izborima 6. oktobra glavni prioritet bio je ko će biti sledeći premijer Kosova. Ne bi bio kraj sveta da uz premijera imamo kvalifikovanu osobu, međutim bio bi kraj sveta ako bismo žrtvovali položaj premijera Kosova zbog položaja predsednika Skupštine. Siguran sam da je već sasvim razumljivo šta tražim. Tražim Glaukovu glavu koja je, radi istine, najnevinija u ovoj političkoj džungli. Međutim na žalost, moram da citiram samog Glauka u intervjuu koji je dao u emisiji Pressing tokom izborne kampanje.
“Vjosa Osmani je idealna za mesto predsednika parlamenta. Ona bi bila tu da nas ispravi …”, rekao je, između ostalog, u tom intervjuu. Od tada je teklo dosta vode ispod mosta. Mnoge okolnosti su se promenile i nastali su mnogi drugi problemi. Ali samo jedna stvar se nije promenila: potreba Kosova da ima vladu PS – DSK. Ova potreba je daleko hitnija i daleko veća od besmislene borbe za mesto predsednika parlamenta. Glauk to zna, a to zna i Aljbin. S toga, Glaukova konstatacija da je Vjosa idealna za mesto predsednika Skupštine Kosova takođe se oduprla vremenima. Dodajte ovde činjenicu da takva prilika sada spašava Kosovo od potpunog haosa.
Stoga bi Glauk, svojim činom ostavke, bio pravi pobednik izbora 6. oktobra. Konkretnom akcijom pokazao bi da je društveni interes ispred ličnog ili stranačkog interesa. Drugim rečima, Glauk bi bio heroj oko pola miliona birača koji su glasali za promene.
Piše: Berat Bužala, Gazeta Express
