Od Velida b. Jezida prenosi se da je čuo Evzaia, rahimehullah, kako kaže: “Doista vjernik puno radi, a malo priča, a licemjer puno priča, a malo radi.” (Sijer ealamin-nubela, 7/125)
Rekao je Ibrahim: “Ponekad mi duša nešto došaptava, ali me ne spriječi da to izustim, ništa drugo osim bojazan da budem sa tim iskušan.” (El-Gibetu ven-nemimetu, str. 150)
Rekao je Hasan: “Govorilo nam se da će onoga ko bude korio svoga brata zbog grijeha za koji se on već pokajao, Allah iskušati istim tim grijehom.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 342)
Ešheb, rahimehullah, rekao je: “Govorili bi: ‘Nije shvatio vjeru onaj ko ne čuva svoj jezik.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 331)
● Muhammed b. Sirin rekao je: “Najviše greški imaju oni ljudi koji spominju i prepričavaju greške drugih ljudi.” (El-Mudžalese ve dževahirul-ilm, str. 423)
● Abdullah, radijallahu anhu, rekao je: “Tako mi Onoga pored kojeg nema drugog boga, ništa na dunjaluku ne zaslužuje da bude duže u pritvoru od jezika.” (Ebu Davud, Zuhd, str. 159)
● Vehb el-Mekki rekao je: “Da ostavim gibet (ogovaranje), draže mi je nego da mi se dâ čitav dunjaluk, od kada je stvoren pa sve do njegovog kraja, te da ga udijelim na Allahovom putu.” (Tenbihul-gafilin, str. 179)
● Rekao je Abdullah, radijallahu anhu: “Nije dozvoljeno slagati kada se šališ ni kada si ozbiljan, niti je dozvoljeno djetetu nešto obećati, potom mu to ne dati.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 543)
● Gazi b. Kajs rekao je: “Nisam slagao od kada sam postao punoljetan.” (Sijer ealammin-nubela, 9/323)
● Ammar b. Jasir, radijallahu anhu, malo je pričao, a mnogo šutio. (Hiljetul-evlija, 1/145)
● Bišr b. Haris rekao je: “Strpljivost je šutnja, a šutnja je dio strpljivosti. Nikada neće biti ponizniji onaj koji priča od onoga koji šuti. Osim učenog čovjeka, onoga koji priča gdje treba i šuti gdje treba.” (Hiljetul-evlija, 1/341)
● Ibrahim et-Tejmi rekao je: “Vjernik prije nego što nešto izusti – razmisli. Ako je to dokaz za njega, progovorit će, a ako je dokaz protiv njega – prešutjet će.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 421)
● Junus b. Ubejd rekao je: “Nema nikoga da čuva svoj jezik a da se to neće vidjeti na njegovim ostalim djelima.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 60)
● Prenosi Samed b. Jezid da je čuo Fudajla kako kaže: “Neki bi se od nas čuvali govora od džume do džume.” (El-Ver’u, str. 100)
● Rekao je Jahja b. Ebu Kesir: “Kada kod muslimana vidiš dva svojstva, znaj da se iza njih krije veliko dobro. To su čuvanje jezika i čuvanje namaza.” (Ibn Ebu Dun’ja, Es-Samt, str. 564)
● Abdullah b. Tavus rekao je: “Otac mi je oporučio sljedeće: ‘Sine, druži se sa pametnima, bit ćeš pripisan njima pa makar i ne bio od njih, a nemoj se družiti sa neznalicama, bit ćeš pripisan njima pa makar i ne bio od njih. Svaka stvar ima svoj cilj, a cilj svake osobe treba da bude lijep moral.’”
● Prenosi Ahmed b. Ishak b. Mensur da je njegov otac upitao imama Ahmeda: “Šta je to lijep ahlak?”, pa je rekao: “Da podnosiš ono što te zadesi od ljudi.” (Šuabul-iman, 6/261)
● Habib b. Ebu Sabit rekao je: “Od lijepog morala čovjeka je, kada se obraća nekome, da ga gleda u lice.” (Šuabul-iman, 6/8525)
● Fudajl b. Ijad rekao je: “Druži se sa onima koji imaju lijepo ponašanje, jer doista je u njemu dobro. I ne druži se sa onima koji imaju ružno ponašanje, jer doista je u njemu zlo.” (Šuabul-iman, 6/87044)
● Rekao je Ebu Kulabe: “Ako saznaš nešto o svom bratu, što ti nije drago, nađi mu opravdanje, a ako mu ne nađeš opravdanje, onda reci: ‘Vjerovatno on ima opravdanje, ali ga ja ne znam.’” (Revdatul-ukala, str. 184)
● Fudajl b. Ijad rekao je: “Tako mi Allaha, nije ti dozvoljeno da bespravno uznemiravaš psa ili svinju, pa kako onda da uznemiravaš muslimana!?”
● Rekao je Hasan: “Govorilo se da je najljepši moral vjernika – oprost.” (imam Ahmed, Zuhd, str. 349)
