Čula sam za neku baku i djeda koji teško žive u nekoj zabiti.
Kupim namirnice i odem da im odnesem. Dočeka me kuče od 6 mjeseci, cvili, umiljava se. Ja ga uzela da ga pomazim, a oni su tad vrisnuli:
– pusti ga, tjeramo ga, tučemo, neće da ode. U 2 minute su toliko ružnog rekli o štenetu, da sam ga stavila u auto i otišla, nisam im ništa ostavila.
Osuđivaće me da su mi psi važniji od ljudi, ali od ovakvih ljudi jesu. Znam da nemaju čim da ga hrane, ali da tjeraš i tučeš štene… I ne zaslužuju bolji život.
